Подршка заједници не представља класичан пројекат већ скуп активности усмерених на повећање мотивације и интересовања волонтера који учествују у пројектима Викимедије Србије. Користећи разне комуникационе канале (блог, интернет страница, мејлинг листа, друштвене мреже), Викимедија Србије пружа подршку члановима и информише их о актуелним активностима. Ове активности су намењене и волонтерима ван Београда (где се већина догађаја одвија) и омогућавају им да активно учествују у онлајн и офлајн дешавањима. Под овим програмом се подразумевају пројекти који подржавају једнако уреднике Википедије и волонтере који на други начин доприносе раду организације:
ВикиЛајв је годишња локална конференција Википедијанаца. Организовањем годишњег окупљања радимо на јачању заједнице и међусобном упознавању активних уредника и новајлија. Поред важног друштвеног фактора, конференција има разноврстан програм који се тиче актуелних тема са Википедије, многих пројеката који су значајно допринели обогаћивању слободног садржаја и промоцији слободног знања. Ова догађај је постао редован годишњи пројекат и организује се од 2015. године. Предавања су добар начин да се заједници скрене пажња на актуелне пројекте, али и на проблеме који постоје. Осим тога, на радионицама, које су саставни део програма, присутни заједно долазе до решења уочених проблема и нових идеја за пројекте. Такође се разматрају и различите активности које би довеле до бољих односа међу члановима заједнице, али и квалитетнијег садржаја на Википедији. Поред презентација и разних врста радионица, на конференцији се додељује и награда Бранислав Јовановић за најбољег волонтера.
Ове године уредници Википедије из целе земље и региона окупили су се четврти пут у Београду да дискутују о свим битним аспектима стварања највеће онлајн енциклопедије у људској историји и другим вики пројектима под окриљем Викимедије Србије. Током два дана конференције, која је организована у Српско-корејском информатичком приступном центру, више од стотину учесника активно je делило знање, давало предлоге за побољшање Википедије и других вики пројеката, али пре свега уживало у дружењу и упознавању са својим колегама, као и у пријатељској атмосфери која је неизбежна када је у питању заједнички рад у остваривању истих циљева.
Пројекат је врло специфичан имајући у виду да обухвата низ активности у циљу повећања мотивације и учешћа заједнице у пројектима Викимедије Србије. Идеја је да кроз бољу комуникацију, анимирамо чланове заједнице да остану активни на Вики пројектима, да се укључе у локалне пројекте и буду обавештени о дешавањима у Викимедијином покрету. Ту подразумевамо и интернационалне конференције у Викимедијином покрету на којима могу учествовати. Путем различитих комуникационих канала, заједница бива обавештена о догађајима, резултатима и позива се да се активно укључи. Ширење активности ван Београда подразумеваће учествовање волонтера из других градова на догађајима у Београду. Овим волонтерима биће могуће покривање трошкова доласка на конференције, окупљање или сличне догађаје. Окупљања често изроде нове идеје које се могу имплементирати кроз годишње пројекте или активности.
Микрогрантови
Викимедија Србије је почетком године расписала конкурс за финансирање мањих пројеката из области слободног знања и културе. Конкурс је био посвећен пројектима мањег обима за које постоји могућност раста у дугорочне и одрживе пројекте. Пријаве су биле отворене од 25. јануара до 25. фебруара 2018. године. Програм додељивања микрогрантова реализује се од 2014. године и до сада је пружио подршку подносиоцима 21 пројекта. Преко 16 хиљада фотографија је прикупљено, а скоро 500 чланака написано на Википедији на српском језику. Тематике пројеката биле су разноврсне, а све активности имале су заједнички циљ – увећање слободног садржаја и ширење идеје о слободном знању. Искуства волонтера који су учествовали у активностима више су него позитивна. Осим што се можемо похвалити разноликошћу пројеката, издвајамо и чињеницу да су учесници у пројектима били из разних градова Србије.
На конкурс за микрогрантове 2018 пристигло је 14 предлога пројеката. Право подношења пројеката имали су појединци, инситуције, невладине организације, организације које се баве неформалним образовањем или оне које имају заједничке циљеве са Викимедијом Србије. Горња граница тражених средстава је била 500 евра по пројекту.
Образац за предлоге пројеката подносиоци су преузимали на овом линку и попуњеног га слали на grants@vikimedija.org.
Након два круга селекције, прихваћено је шест пројеката у оквиру микрогрантова и један пројекат у оквиру Подршке заједници:
Југоисток кроз објектив 2 - идеја пројекта је анимирање већег броја појединаца и институција у Нишу кроз активности попут фото-тура, изложби, трибина... У циљеве пројекта поред масовног прикупљања фотографија под слободном лиценцом, спада и увећање слободног садржаја у виду чланака на Википедији. Прикупљен фото-материјал је доступан у категорији Wikiproject Southeast through the lens 2018, а написани и допуњени чланци на овом линку.
Вилинска школа јахања - циљ овог пројекта је обогаћивање Викимедијине оставе фотографијама разноврсног живог света Србије, као и писање нових и допуњавање постојећих чланака, што је један од начина подизања свести јавности о значају биодиверзитета и очувању природе. Примарно ће бити фотографисани вилини коњици (ред Odonata) и васкуларне биљке. Биодиверзитет подразумева разноврсност живог света на различитим нивоима, па би поред фотографија појединачних организама била фотографисана и њихова станишта, као и предели у којима се та станишта налазе. Фотографије су доступне у категорији Projekat Vilinska škola jahanja на Викимедијиној остави, а написани и допуњени чланци на овом линку.
Београдски библиотекари о Београду (БГБ о БГД) - пројекат се реализује у сарадњи са Библиотеком града Београда. Идеја је да се сарадња са започне са писањем и допуном чланцима о Београду и то о општинским библиотекама, манифестацијама, културном наслеђу Београда и слично. Прикупљен фото-материјал доступан је у категорији Projekat BGB o BGD, а написани и допуњени чланци на овом линку.
Живи свет водених станишта и инвазивне врсте Србије - овим пројектом група студената из Новог Сада ће настојати да обогате слободне информације о врстама водених станишта, као и инвазивним врстама Србије. У оквиру пројекта планиран је обилазак значајних водених и других типова станишта у Србији, где ће бити истраживане различите врсте организама о којима ће накнадно бити писани чланци, поткрепљени великим бројем слободних фотографија. Прикупљен фото-материјал доступан је у категорији Projekat Živi svet vodenih staništa i invazivne vrste Srbije, а написани и допуњени чланци на овом линку.
Дивљи Вики паркови 3 - планирано је да се у току реализације овог пројекта пишу чланци за најмање 100 врста дневних лептира и тиме олакша доступност ових информација на интернету и додатно допринесе развоју Викимедијиног пројекта Викиврсте. Досадашње резултате пројекта можете погледати на овом линку.
Упознајмо геоморфологију Србије - овим пројектом ће бити повећано и проширено слободно знање из области Геоморфологије на Википедији, а уз то ће чланци бити илустровани фотографијама које се односе на ту област. Уз ове активности, волонтер ће радити на повећању интересовања ученика и студената за уређивање. Прикупљен фото-материјал доступан је у категорији Projekat Upoznajmo geomorfologiju Srbije, а написани и допуњени чланци на овом линку.
Поред микропројеката и волонтера који су учествовали у њима, Викимедија Србије наставља да подржава појединце који значајно доприносе Википедији и Викимедијиној остави. Ови волонтери, који су већ неко време активни у различитим пројектима ВМРС прикупљају фотографије и пишу чланке о природним и културним добрима, знаменитостима у Србији, као и о разним другим обележјима. Имајући у виду њихов континуиран допринос, сматрамо да их на овај начин додатно мотивишемо и обезбеђујемо њихову ретенцију. У 2018. години пројекти Упознајмо Фрушку Гору, На граници Паноније и Динарида и Надгробни споменици и крајпуташи биће подржани од стране Викимедије Србије, а реализовани од стране волонтера који су већ имали сличне пројекте претходних година и остварили добре резултате.
Упознајмо Фрушку Гору - пројекат је замишљен да у сарадњи са УГ „Фрушкаћ“ из Новог Сада, фотографишу и обраде теме и појмови везани за Фрушку гору, који би кроз нове и допуном постојећих страница биле објављене на Википедији на српском језику (градови и насеља, манастири и цркве, излетишта и туристичке дестинације, језера и пећине, флора и фауна, споменици културе и природе и сл). Резултате можете пратити на страни на Википедији, категорији на Остави и преко алата који приказује искоришћеност фотографија у чланцима.
На граници Паноније и Динарида - по својој природи пројекат обухвата креирање мултимедијалног материјала који представља простор између реке Колубаре и ваљевских планина. Ово се ради кроз неколико различитих тематских целина које по својој природи чине важан сегмент у стицању нових сазнања и образовања. Резултате можете пратити у категорији на Остави и преко алату који приказује искоришћеност фотографија у чланцима.
Надгробни споменици и крајпуташи Моравичког округа - циљеви пројекта састоје се у опсежном презентовању теме старих сеоских надгробника и крајпуташа на Википедији на српском и Викимедијиној остави. Резултате можете пратити у оквиру категорије на Остави.
Вики-ћошак
Волонтери ће бити позвани на окупљања, имаће прилику да учествују у представљању организације на Вики ћошку који ће бити постављен на прометним локацијама и разним манифестацијама. Вики ћошак је заправо штанд на коме се промовишу Википедија и други Вики пројекти, посетиоцима манифестација показује како на лицу места могу учествовати у обогаћивању ове онлајн енциклопедије и дају им се симболичне награде.
Вики ћошак је први пут организован 2016. године у оквиру Филмстрит манифестације у Београду и представља потенцијалну будућност у сфери едукације, истраживања и знања, јер кроз отворен приступ нуди свима тренутна сазнања о многобројним темама. Проактиван приступ се остварује кроз постављање Вики штанда на одређеним дешавањима или прометним локацијама на којима пружимо посетиоцима разне информације у вези са Вики пројектима и разним локалним ВМРС пројектима. Поред Филмстрита, Вики ћошак био је део Ноћи истраживача у научном камиону. У шест градова Србије (Београд, Крагујевац, Ниш, Пирот, Ваљево (Петница), Пожаревац) посетиоци су могли да чују нешто више о Викимедији Србије, о Википедији, али и да уређују Вики пројекте.
Такмичења на Википедији
Такмичења на Википедији су осмишљена са идејом повећање слободног знања кроз креирање и побољшање чланака на Википедији. Кроз организацију оваквих активности, повећава се мотивација и учешће заједнице. Сви чланци треба да буду написани у складу са политикама и смерницама Википедије, што између осталог подразумева коришћење енциклопедијског стила писања и навођење извора. Учесници се такмиче у писању чланака на Википедији током месец дана на одређену тему и имају прилику да освоје вредне награде. Чланови жирија су најчешће искусни Википедијанци и њих бира Викимедија Србије.
Волонтери се ангажују и подстичу такмичарски дух, а директно стварају нов садржај на Википедији. Поред писања нових, учесници могу допуњавати постојеће чланке и тако ширити клице и оне чланке који можда не би били допуњени на други начин. Овакви пројекти омогућавају регионалну сарадњу (пример ЦЕЕ Пролеће) и јачају односе међу огранцима. Такође, кроз организацију оваквих активности, повећава се мотивација и учешће заједнице. Учешће заједнице се не огледа само у партиципирању у такмичењу већ и у организацији активности и жирирању чланака. Представљају добар начин да се смањи јаз измеђи Викимедијанаца и Википедијанаца.
Прво такмичење на Википедији у 2018. години било је ЦЕЕ Пролеће које су организовале Викимедија Србије и Викимедијина Заједница Републике Српске. Такмичење је имало за циљ писање и допуну чланака о темама из земаља Централне и Источне Европе и покренуто је са идејом побољшања сарадње између различитих језичких верзија на Википедији, као и омогућавања уредницима из овог региона да сазнају више и повећају покривеност релевантних тема из држава учесница на Википедији на различитим језицима.
Такмичење се организује од стране добровољаца из Вики заједнице у различитим земљама региона и огранцима Викимедије. Резултате на глобалном нивоу можете видети на страни на мети, док се локална страница налази на овом линку.
Друго такмичење
Викимедија Србије се у септембру прикључује глобалним акцијама повећања видљивости недовољно заступљених тема у вези са Африком на Википедији као део глобалног догађаја Wiki Loves Africa. У оквиру ове акције на Википедији на српском биће организовано такмичење у писању и допуни чланака на тему Африке. Надметање ће трајати од 1. до 30. септембра, а сви регистровани корисници имају право учешћа.
Последње по реду такмичење на Википедији на српском у организацији Викимедије Србије у 2018. години било је посвећено музици. Такмичење је привукло 31 учесника који су од 1. до 30. новембра писали о бендовима, њиховим дискографијама, концертима, композиторима, инструментима и многим другим темама. Осим стварања нових, учесници су допуњавали постојеће чланке новим информацијама и тако увећали количину слободног садржаја на интернету. Од 243 написана чланка, 237 је нових, док је 6 допуњених. Међу овим чланцима нашли су се и чланци 11 уредника Википедије који нису учествовали у такмичењу, али су дали свој допринос пишући и допуњавајући 30 чланака на тему музике.
ГЛАМ пројекат (Galleries, Libraries, Archives и Museums) намењен је институцијама културе попут галерија, библиотека, архива и музеја. Циљ пројекта је да се развије двосмерна сарадња у креирању и унапређењу доступности ризнице културног и историјског наслеђа наше зeмље на интернету. Пројекат укључује и друге институције као што су позоришта, зоолошки вртови, ботаничке баште, јавни емитери, новински архиви, односно све културне установе које желе да учествују у стварању отвореног и слободног садржаја.
Википедија има милион прегледа страница дневно, скоро 300 верзија на различитим језицима и више од 40 милиона чланака. Њен садржај ствара и уређује десетине хиљаде посвећених волонтера широм света. Свако, од академског научника до аматера или студената користи Википедију да пронађе информације и изворе. До 2015. постала је пројекат који користи милијарду људи.
ГЛАМВики помаже институцијама културе да поделе своје ресурсе са светом кроз високоутицајну сарадњу, уз уреднике Википедије са великим искуством. То је јединствена прилика чуварима кулурног блага да представе своје колекције новој публици.
Викимедијинe порталe посећује око 500 милиона људи месечно
Сваког сата се направи скоро 15 хиљада измена на Википедији
Сваког сата напише се 7000 нових чланака
Више од 48 милиона слободних датотека се налази на Викимедијиној остави
Википедија на српском језику има више од 611 хиљадa чланака
Апликација Википедија0 омогућава претрагу Википедије на мобилном телефону без тарифирања
На стотине институција културе широм света придружило се ГЛАМ програму
Више од милион и по фајлова на Викимедијиној остави донација је институција културе
ГЛАМ институције поседују богате ризнице садржаја који, у сарадњи са Викимедијом, директно доприносе ширењу слободног знања и представљању културно-историјског наслеђа на вики пројектима. Остваривање двосмерне сарадње са овим установама омогућава квалитетне изворе за грађу и илустровање чланака на Википедији, али и слободне материјале које приказују колекције које су углавном дубоко потхрањене у архивима и не допиру довољно до очију јавности.
Неретко ове институције немају довољно финансијских средстава, али и људских ресурса за процес дигитализације, тако да сарадња са Викимедијом може да олакша овај процес од националног значаја. Улога Викимедије је и у едукацији о слободним лиценцама и ауторским правима, што је још увек непознаница за већину ГЛАМ институција.
Циљеви
Успостављање стабилне и дугорочне сарадње са институцијама културе
Увећање садржаја вики пројеката материјалима који представљају културно-историјско наслеђе
Дигитализација и ослобађање материјала
Промоција слободног знања и Creative Commons лиценци
Подизање свести о ГЛАМ програму
Од 2017. године ГЛАМ програм има снажну подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.
Википедијина заједница жели да помогне институцијама да побољшају чланке на интернету о својим колекцијама, али и да делове таквих колекција прикаже свету. На овај начин, највећа светска енциклопедија добија квалитетне и веродостојне чланке, док читаоци широм света имају прилику да се упознају са историјатом, активностима и збиркама установе културе од великог значаја.
С друге стране, ГЛАМ партнери пружају темељ за наше проверљиве информације. Оригиналне књиге и рукописи дају нам референце и цитате који су нам потребни. Институције културе омогућавају квалитне изворе за грађу чланака. Викимедијина остава постаје богатија за материјале и слободне садржаје. Материјали на Викимедијиној остави и на Википедији на српском језику увек садрже информације о локацији оригиналног материјала, тако да институција и у овом случају добија на већој видљивости.
Зашто бих ја доприносио Википедији/Викимедији?
Као и вашој институцији наш циљ је да сачувамо наслеђе и историју.
Викимедија је добро тестирана платформа за дигитализацију са установљеном најбољом праксом и огромном онлајн публиком
Иновативно партнерство са Викимедијом може прерасти у публицитет за вашу институцију
Ми смо колеге по непрофитном раду
МОДЕЛИ САРАДЊЕ
Различити ГЛАМ партнери имају различите потребе и циљеве за своје пројекте. Из наших постојећих сарадњи, сачинили смо неколико модела пројеката:
Ослобађање садржаја (фотографије, видео и аудио записи)
Главни циљ овог модела сарадње је донирање фотографија, видео и аудио записа за Викимедијину мултимедијалну оставу. Свака установа културе има обиље ресурса за дељење. Махом су вредне колекције сакривене у архивима и тешко допиру до очију шире јавности. Партнерство са Викимедијом је бесплатан и високо утицајан начин за ширење својих ресурса међу великом публиком корисницима интернета.
Сви материјали ослобођени у оквиру овог модела налазили би се на Викимедијиној мултимедијалној остави глобалној ризници слободних фотографија, видео и аудио датотека, који се користе за илустровање Википедију и друге пројекте Викимедије.
Википедијанац стажиста
Програм стажирања у ГЛАМ институцијама присутан је у скоро свим Викимедијиним огранцима широм света. Овакав модел сарадње омогућава успостављање и јачање споне између ГЛАМ институције и Викимедије. Особа која стажира у институцији назива се Википедијанац стажиста и може бити додељен специфичној институцији културе како би помогла у планирању и координацији начина који могу да поспеше присуство институције на Википедији и другим Вики пројектима. Активности које организује Википедијанац стажиста су широке и разнолике и могу укључивати директно побољшање садржаја у сарадњи са кустосима, координацију донације фотографија или мултимедијалних фајлова, организованих посета/догађаја и организовање такмичења који промовишу побољшање чланака.
Википедијанац стажиста у Музеју Југославије
Википедијанац стажиста:
Дигитализује архивску грађу установе културе где је ангажован
Поставља дигитализован материјал на Викимедијину оставу, Викиизворник, Викикњиге или сл.
Организује и држи обуке и радионице уређивања Википедије, трибине, предавања о слободним садржајима и ауторским правима
Одржава везе између организације и установе и даје предлоге за нове моделе сарадње или јачање старих
Ради са запосленима и помаже им у бољем разумевању Викимедијиних пројеката
Промовише идеју Викимедије међу запосленима ГЛАМ институције
У Србији је до сада реализовано осам програма стажирања, док је један у току:
Дигитализација у УНИЛИБ-уУ сарадњи са волонтерима Викимедије Србије и/или Википедијанцем стажистом установе културе могу добити помоћ за дигитализацију значајних архивских дела попут старих књига и других материјала од културно-историјског значаја. Овако вредна дигитализована архивска грађа налази своје место на Викиизворнику - колекцији текстова којима су ауторска прва истекла или нису ни постојала, на Викикњигама - збирци слободних уџбеника, као и на Викимедијиној мултимедијалној остави. Искуство показује да је оваква врста помоћи обострано драгоцена - институције неретко немају довољно капацитета и људских ресурса за овај подухват, док, с друге стране, највећа светска база знања добија квалитетне изворе које могу сви на свету погледати и користити.
Уређивачки маратони
Уређивачки маратони представљају заједнички рад представника институција културе и волонтера Викимедије. У једном дану, на договорену тему, пишу се чланци на Википедији, поткрепљени квалитетним изворима у власништву културне установе, а потом илуструју ослобођеним фотографијама и другим материјалима са Викимедијине оставе. Маратони могу бити и интернационални (укључивање и огранака Задужбине Викимедија у другим земљама). Овим обликом сарадње остварују се одлични резултати којима сви могу бити задовољни: институције повећавају видиљивост својих садржаја на интернету, а Википедија квалитетне изворе за писање чланака. До сада је организовано 27 уређивачких маратона који су обогатили Википедију за 460 нових и 103 допуњена чланка.
QRпедијини QR кодови
QR кодови су дводимензионални кодови који омогућавају сваком паметном телефону да скенирањем приступе одговарајућим информацијама. Кодови генерисани преко QRпедије воде на чланке на Википедији на више различитих језика. ГЛАМ институције их користе најчешће на изложбама за повезивање одређених експоната са добро написаним чланком на Википедији. На овај начин, посетиоци могу лако и брзо да дођу до више података о датом делу.
Тренутно је 68 споменика културе у Београду обележено QRпедијиним кодовима, који омогућавају туристима и другим посетиоцима информације о културним добрима у престоници. Пројекат ће бити настављен, те се очекује да у Београду сви споменици културе буду означени овим кодовима.
Свеобухватни програм сарадње са институцијама културе биће у фокусу активности и 2018. године. За предстојећу годину у плану је да се, на првом месту, настави започета сарадња са културним институцијама које су се показале као заинтересовани и поуздани партнери, али и да се сарадња прошири на друге моделе кооперације. Поред стандардних ГЛАМ-ера (архиви, музеји, галерије, библиотеке), у плану је да се заинтересују за сарадњу и друге сличне институције, попут новинских архива, спортских друштава, манифестација са дугом традицијом... Неки од могућих модела сарадње су организовање уређивачких маратона, програма стажирања, дигитализација видео, аудио и фото садржаја и постављање тог садржаја на Вики пројекте ради очувања културног богатства које поседују поменуте иституције.
Википедијанац стажиста у Музеју ВојводинеПрограм стажирања подразумева ангажовање Википедијанца стажисте у некој од ГЛАМ институција како би та особа радила на успостављању различитих облика сарадње, дигитализацији одређених дела, ослобађање истих и едукацији запослених о Википедији и Викимедији Србије.
Википедијанац стажиста:
Посредује између Викимедије Србије и ГЛАМ институције
Промовише идеју Викимедије међу запосленима ГЛАМ институције
Ради са запосленима и помаже им у бољем разумевању Викимедијиних пројеката
Организује и држи радионице уређивања Википедије, трибине, предавања
Одржава везе између организације и установе и даје предлоге за нове моделе сарадње или јачање старих
Обавља дигитализацију
Поставља дигитализован материјал на Викимедијину оставу, Викизворник и сл.
Овим програмом се оснажују везе са изабраном институцијом културе, реализује процес дигитализације архивског материјала, генерише садржај на Википедији, Викимедијиној остави и Викиизворнику, преноси идеја дељења и ширења слободног знања, едукују запослени у ГЛАМ институцијама о слободним лиценцама и заштити ауторских права, али и мотивишу изабрани стажисти/уредници Википедије и волонтери ВМРС да доприносе вики пројектима и тако се осете јаче повезаним са заједницом и организацијом.
Будући да је одређеност програма Википедијанац стажиста ограничавајућа за институције културе из мањих места у Србији, у смислу месечног свакодневног ангажовања уредника Википедије и проналажења поузданог Википедијанца за такав рад, овај пројекат представља спој програма стажирања са генералним ГЛАМ активностима.
Идеја је да у заинтересованим институцијама културе један запослени и један волонтер проведу одређено време и у мањем обиму ураде посао стажисте - дигитализовање највреднијих материјала и писање одређеног броја чланака. Овакав приступ би омогућио децентрализацију сарадње са институцијама културе, посебно имајући у виду генерално веће интересовање културних радника из “мањих” места за пробој културно-историјског наслеђа на интернету.
Уређивачки маратони су окупљања волонтера који у току једног (или више) дана уређују чланке на Википедији на одређену тему. Институције културе у овом случају помажу обезбеђивањем литературе као и фото материјала за писање и илустровање чланака. Овакав облик сарадње је врло погодан за представнике институција јер поред проширења чланака на одређену тему, могу и сами проћи обуку уређивања Википедије и у будућности сасвим самостално доприносити овој слободној енциклопедији.
Фото-туре подразумевају организоване посете волонтера Викимедије Србије музејима, галеријама и другим институцијама, као и панорамска разгледања, приликом којих се фотографишу објекти, колекције и експонати од енциклопедијске вредности, а фотографије постављају на Викимедијину оставу и илуструју чланци на Википедији.
Овим пројектом Викимедија Србије жели да заинтересује библиотекаре да постану успешни уредници Википедије, да омогући проширивање мреже библиотека и других културних установа и њихово упознавање са активностима Викимедије Србије, као и постављање што богатијег, квалитетнијег и информативнијег садржаја на Википедију. Пројекат се реализује четврту годину за редом у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић”.
Вођа пројекта: Александра Поповић, начелница Сектора за научне информације и развој Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”.
У богатим збиркама Народног музеја у Зрењанину постоји преко 34.404 музејских предмета које треба пребацити из аналогне грађе у дигитални облик како би се добио детаљан опис предмета и фотографије у високој резолуцији. Многи вредни експонати који се чувају у Музеју су прилично оштећени и постају неупотребљиви за даље коришћење, како запосленим у музеју, тако и осталим корисницима. Зато ће се започети дигитализација фондова свих збирки, како би се створила мултимедијална база података, са детаљним подацима о предмету, и тако спречила даља оштећења музеалија при употреби, њихова заштита и доступност музејских збирки свим корисницима.
Пројекат обухвата дигитализацију и ослобађање близу 100 фотографија из збирке фотографија Етнолошког одељења Народног музеја Зрењанин, настале до 1927. године, 20-так фотографија и исто толико разгледница из колекције Примењена графика и фотографија Збирке Примењене уметности, као и 11 каталога насталих пре 2000. године, који нису доступни у дигиталном облику, а чији је издавач Народни музеј Зрењанин. Музеј ће ослободити и шест каталога насталих после 2010. године. Резултат би био доступност културно-историјског наслеђа музејским професионалцима, истраживачима, као и заинтересованим појединцима, преко сајта музеја и преко Викимедије.
Носилац пројекта: Народни музеј Зрењанин.
Музеј у Трстенику, Народни универзитет Трстеник, Канцеларија за младе општине Трстеник, историјска секција Гимназије „Вук Караџић” и друге истородне секције ученика из суседних градова током лета организоваће Вики-камп, где ће се ученици обучавати да уређују Википедију и Викимедијину оставу, а потом ће радити на ослобађању садржаја културно-историјског наслеђа општине Трстеник.
Након реализације пројекта, у оквиру историјских секција, радиће група младих волонтера-уредника Википедије, који ће у сарадњи са локалним установама културе допринети ослобађању садржаја и ширењу слободног знања.
Крајњи циљеви пројекта су формирање Вики-тима Трстеник који би перманентно радио на ослобађању знања, дигитализацији музејске грађе, трајно прикључивање Музеја у Трстенику ГЛАМ програму, промоција ГЛАМ програма, формирање других Вики-тимова, сакупљање фотографија и другог мултимедијалног садржаја и промовисање идеје о сакупљању и дељењу слободног знања.
Носилац пројекта: Завичајни музеј Трстеник - Народни универзитет Трстеник.
Циљ пројекта је да се завичајним музејима у Војводини представи Викимедија Србије и да се упознају са њеним програмима, првенствено ГЛАМ-ом, како би била остварена сарадња у виду ослобађањa датотека, али и заинтересовали запослени за уређивање Википедије. Пројекат подразумева и фотографисање експоната у музеју које ће бити објављене на Викимедијиној Остави.
Вођа пројекта: Милош Тодоровић, Клуб студената археологије; Вики-амбасадор на Филозофском факултету.
У оквиру програма микрогрантова које додељује Викимедија Србије, Библиотека града Београда организује пројекат писања квалитетних чланака на Википедији на српском језику „Београдски библиотекари о Београду” (БГБ о БГД). Идеја је да се напише што више енциклопедијских чланака о Београду, Београђанима, књигама о Београду, београдским улицама и свим другим темама које су на неки начин везане за Београд.
Вођа пројекта: Милица Буха, Библиотека града Београда.
УСПЕШНЕ ПРИЧЕ
Викимедија Србије је од успостављања ГЛАМ програма у Србији остварила низ успешних сарадњи са институцијама културе, које су за резултат имале бројне квалитетне чланке на Википедији, али и успешно реализоване уређивачке маратоне, постављене QR кодове, као и доста ослобођених материјала за Викимедијину оставу и друге вики пројекте.
Од 2017. године ГЛАМ програм има снажну подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.
Музеј Југославије, Музеј Војводине, Историјски архив Београда, Народна библиотека Србије, Библиотека града Београда, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Завод за заштиту природе Србије, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Ботаничка башта Јевремовац, Позориште на Теразијама, Позориште Бошко Буха, Музеј у Смедереву, Историјски архив Суботица, Народни музеј Зрењанин, Градски музеј Врбас, Музеј примењене уметности, Музеј ваздухопловства, Светска организација пантомимичара, Завичајни музеј Књажевац, Салон Ото Бихаљи-Мерин, Библиотека у Крушевцу, Библиотека Србољуб Матић - Мало Црниће, Народна библиотека у Јагодини, Музеј рударства и металургије Бор, Музеј у Лесковцу, неке су од установа културе које су се прикључиле глобалном покрету ширења слободног знања.
Министарство културе и информисања Републике Србије подржало је развој ГЛАМ програма у нашој земљи и тим поводом, у октобру 2017, одржане су иницијалне презентације о ГЛАМ-у за представнике музеја, архива и библиотека Србије у прес центру Министарства. Радионице су поновљене у јуну и планирају се и за октобар 2018 године. Министарство културе је одобрило и финансијска средства за реализацију три програма стажирања током 2018. године.
У Музеју Југославије одржан уређивачки маратон на тему биографија знаменитих личности из периода СФРЈ. Маратон је имао рекордне резултате - 50 чланака и 150 ослобођених фотографија, као и велику медијску пажњу. Одмах након маратона, у овом музеју започет је програм стажирања, који је Википедију на српском језику обогатио за нових 50 чланака, а Викимедијину оставу са додатних 200 слободних фотографија. С обзиром на успешност овог пројекта, програм је поновљен и у 2018, средствима Министарства културе и информисања. Стажирање је трајало два месеца и донело је 100 нових чланака на Википедији на српском језику и чак 533 слободне датотеке. Прочитајте више о резултатима пројекта.
Сарадња са Универзитетском билиотеком „Светозар Марковић” прерасла је у годишњи пројекат „Вики-библиотекар”, који се спроводи четврту годину за редом. Током овог пројекта остварена је сарадња са 11 градова у Србији и 38 институција (17 високошколских библиотека, девет јавних библиотека, Географским факултетом Универзитета у Београду, девет установа културе, Архивом Србије, Савезом извиђача Србије...). Одржано је девет предавања за библиотекаре (Београд, Нови Сад, Бања Врујци, Ужице), шест радионица и три уређивачка маратона („Отворена наука“, „Јован Цвијић:150 година од рођења“, „Библиотекари заједно на Википедији“).
Публикација Судска медицина за правнике је дигитализована је и постављена на Оставу. Дело је штампано као рукопис у литографској техници.
Први Википедијанац стажиста у Србији обављао је праксу у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“. Током периода стажирања скенирано је и дигитализовано пет књига (4554 стране):
Музеј Војводине је друга изабрана установа за реализацију програма стажирања од средстава одобрених од стране Министарства културе и информисања Републике Србије. Стажирање jе трајало два месеца, а резултати су 100 чланака на Википедији на српском језику, више од 290 ослобођених датотека, као и пет дигитализованих књига. Раније је у овом музеју одржан и дводневни семинар за представнике институција културе у Војводини.
Народна библиотека Србије и Викимедија Србије потписале су протокол о сарадњи, након успешно реализованог уређивачког маратона о Првом светском рату, где је написано 19 нових чланака на Википедији на српском језику. Такође је Викимедијина остава богатија за велики број фотографија у јавном домену из дигиталне збирке Народне библиотеке.
Библиотека града Београда била је домаћин уређивачког маратона на коме је написано шест нових и допуњено седам чланака на Википедији на српском језику. Библиотекари ове установе, предвођени искусном уредницом Википедије Милицом Бухом, током 2018. реализују пројекат "Београдски библиотекари о Београду" (БГБ о БГД). Идеја је да се напише што више енциклопедијских чланака о Београду, Београђанима, књигама о Београду, београдским улицама и свим другим темама које су на неки начин везане за Београд.
Историјски архив Суботице био је носилац програма стажирања 2017. године. Током месец дана рада, Википедијанац стажиста је у овој установи написао 18 нових чланака на Википедији на српском језику, а за Викимедијину оставу и Викизворник скенирано је и пет књига, 12 карти Суботице кроз векове и 160 других ретких докумената.
Историјски архив Београда ослободио је 30 архивских фотографија из историје старог Београда за потребе илустрације чланака на Википедији. Ове фотографије су искоришћене на Википедијима на 11 језика.
Историјски архив Јагодине ослободио је 60 политичких плаката из историје овог града.
Ботаничка башта Јевремовац била је носилац програма стажирања у 2015. години и том приликом је први пут од оснивања Ботаничке баште направљен списак свих биљних врста које се узгајају на том простору. Прикупљено је 1098 фотографија и одржане су три радионице уређивања Википедије на којима је написано 13 чланака, а допуњено седам.
Народни музеј у Лесковцу био је домаћин још једног програма стажирања, током којег је написано око 40 чланака, ослобођено око 170 фотографија, начињено још 140 фотографија музејских колекција и дигитализоване су две књиге из 19. века.
Музеј у Смедереву отворио је врата за реализацију стажирања уз уредника Википедије и том приликом су дигитализоване четири ретке и старе књиге из 19. века, ослобођено је 80 датотека и написано, допуњено и уређено још 11 чланака на Википедији на српском језику.
Народни музеј Зрењанин реализује пројекат дигитализације и ослобађања близу 100 фотографија из збирке фотографија Етнолошког одељења Народног музеја Зрењанин, настале до 1927. године, 20-так фотографија и исто толико разгледница из колекције Примењена графика и фотографија Збирке Примењене уметности, као и 11 каталога насталих пре 2000. године, који нису доступни у дигиталном облику, а чији је издавач Народни музеј Зрењанин. Пројекат је дугорочног карактера и планира се његово спровођење и у наредним годинама, како би се дигитализовало што више од 34.000 аналогних музејских предмета и колекција.
У Градском музеју Врбаса је током августа и септембра реализован програм Википедијанац стажиста. Написано је 25 нових чланака на Википедији, допуњено 7, а ослобођено је око 350 датотека.
Историјски архив Пирота домаћин је трећег стажирања финансираног од стране Министарства културе и информисања. Очекивани резултати током два месеца стажирања су 100 чланака на Википедији на српском језику, као и око 400 ослобођених датотека.
Републички завод за заштиту споменика културе Београд прва је државна установа која је отворила врата за ГЛАМ сарадње, и где ће се током новембра и децембра одвијати програм стажирања.
У Музеју примењене уметности одржан је уређивачки маратон на теме из области савремене и историјске моде у Србији који је обогатио Википедију на српском језику за 19 чланака.
Музеј ваздухопловства ослободио је 88 фотографија за Викимедијину оставу.
Теме везане за Завичајни музеј Књажевац обрађиване су на уређивачком маратону, а музеј је, за сада, ослободио 46 фотографија. У Завичајном музеју Књажевац одржана је и изложба најбољих радова са фото-конкурса Вики воли споменике.
О класицима наивне и маргиналне уметности писало се на уређивачком маратону у Салону Ото Бихаљи-Мерин и том приликом је Музеј наивне и маргиналне уметности ослободио 45 фотографија за Викимедијину оставу.
У Музеју рударства и металургије у Бору одржан је уређивачки маратон, али и пројекат Иза сцене, са резултатима од 17 нових и допуњених чланака на Википедији на српском језику и 186 фотографија на Викимедијиној остави.
Позориште на Теразијама је само кроз прву фазу сарадње ослободило 284 фотографије са премијера најигранијих представа у овом позоришту.
Са Позориштем Бошко Буха започета је сарадња кроз ослобађање 23 датотеке везане за јубиларно 100. извођење представе Госпођа министарка. Поред ослобођених датотека, волонтери Викимедије Србије су након гледања ове представе написали чланак на Википедији на српском језику.
Светска организација пантомимичара и Викимедија Србије организовали су три уређивачка маратона - 2016, 2017. и 2018. године поводом Светског дана пантомиме. Учествовало је неколико земаља, огранака Задужбине Викимедија, а написано је укупно 70 нових чланака. Поред тога, допуњена су два чланка, ослобођено je 14 фотографија и начињено је неколико фотографија знаменитих светских пантомичара, које су недостајале за илустрацију чланака на Википедији.
Организација 3225 из Ивањице и Викимедија Србије сарађивали су у оквиру Ноћи музеја, приликом чега је креирано 11 чланака и на изложби постављено 20 QR кодова.
Институт за филозофију и друштвену теорију учествовао је у уређивачком маратону, на коме је написано шест нових и допуњено осам чланака на Википедији на српском језику.
Завод за заштиту природе Србије активни је учесник пројекта Вики воли Земљу од почетка његовог спровођења у Србији. Завод обезбеђује спискове заштићених природних добара, литературу за писање нових чланака о заштићеним природним добрима у Србији, али и учествује у жирирању пристиглих фотографија. Поред тога, одржани су и фото-туре, као и уређивачки маратон.
Такође, за потребе изложби фото-конкурса Завода “Природа Србије” волонтери Викимедије Србије и запослени креирали су 32 нова чланка и на фотографије је постављено 80 QR кодова, који воде до чланака на Википедији на српском језику.
Са Заводом за заштиту споменика културе града Београда успешно се реализује пројекат “Дигитални Београд”, којим је 68 споменикa културе у Београду обележено QR кодовима. Они омогућавају информације о културним добрима на шест светских језика, директно са Википедије.
Представници Викимедије Србије организовали су 24. фебруара 2012. године конференцију„Отворени вики ГЛАМ Србије”, као део истоименог пројекта намењеног ГЛАМ институцијама. У жељи да се промовишу Викимедијини пројекти и развије сарадња локалних огранaка Викимедијине фондације, догађај је окупио, у Београду, око 70 представника библиотека, архива, музеја, галерија, фондација, државних институција и удружења. Поред домаћина, програм су обогатили специјални гости из Индије, Италије, Француске и Чешке који си поделили своја знања и искуства са публиком.
УСПЕШНЕ ПРИЧЕ ИЗ СВЕТА
Бројне институције културе широм света прикључиле су се ГЛАМ програму и већ годинама доприносе ширењу слободног знања.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.JPG)
.JPG)
.jpg)
.jpg){kind=link}