ГЛАМ пројекат (Galleries, Libraries, Archives и Museums) намењен је институцијама културе попут галерија, библиотека, архива и музеја. Циљ пројекта је да се развије двосмерна сарадња у креирању и унапређењу доступности ризнице културног и историјског наслеђа наше зeмље на интернету. Пројекат укључује и друге институције као што су позоришта, зоолошки вртови, ботаничке баште, јавни емитери, новински архиви, односно све културне установе које желе да учествују у стварању отвореног и слободног садржаја.
Википедија има милион прегледа страница дневно, скоро 300 верзија на различитим језицима и више од 40 милиона чланака. Њен садржај ствара и уређује десетине хиљаде посвећених волонтера широм света. Свако, од академског научника до аматера или студената користи Википедију да пронађе информације и изворе. До 2015. постала је пројекат који користи милијарду људи.
ГЛАМВики помаже институцијама културе да поделе своје ресурсе са светом кроз високоутицајну сарадњу, уз уреднике Википедије са великим искуством. То је јединствена прилика чуварима кулурног блага да представе своје колекције новој публици.
- Викимедијинe порталe посећује око 500 милиона људи месечно
- Сваког сата се направи скоро 15 хиљада измена на Википедији
- Сваког сата напише се 7000 нових чланака
- Више од 48 милиона слободних датотека се налази на Викимедијиној остави
- Википедија на српском језику има више од 611 хиљадa чланака
- Апликација Википедија0 омогућава претрагу Википедије на мобилном телефону без тарифирања
- На стотине институција културе широм света придружило се ГЛАМ програму
- Више од милион и по фајлова на Викимедијиној остави донација је институција културе
ГЛАМ институције поседују богате ризнице садржаја који, у сарадњи са Викимедијом, директно доприносе ширењу слободног знања и представљању културно-историјског наслеђа на вики пројектима. Остваривање двосмерне сарадње са овим установама омогућава квалитетне изворе за грађу и илустровање чланака на Википедији, али и слободне материјале које приказују колекције које су углавном дубоко потхрањене у архивима и не допиру довољно до очију јавности.
Неретко ове институције немају довољно финансијских средстава, али и људских ресурса за процес дигитализације, тако да сарадња са Викимедијом може да олакша овај процес од националног значаја. Улога Викимедије је и у едукацији о слободним лиценцама и ауторским правима, што је још увек непознаница за већину ГЛАМ институција.
Циљеви
- Успостављање стабилне и дугорочне сарадње са институцијама културе
- Увећање садржаја вики пројеката материјалима који представљају културно-историјско наслеђе
- Дигитализација и ослобађање материјала
- Промоција слободног знања и Creative Commons лиценци
- Подизање свести о ГЛАМ програму
Од 2017. године ГЛАМ програм има снажну подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.
Погледајте ГЛАМ брошуру
Википедијина заједница жели да помогне институцијама да побољшају чланке на интернету о својим колекцијама, али и да делове таквих колекција прикаже свету. На овај начин, највећа светска енциклопедија добија квалитетне и веродостојне чланке, док читаоци широм света имају прилику да се упознају са историјатом, активностима и збиркама установе културе од великог значаја.
С друге стране, ГЛАМ партнери пружају темељ за наше проверљиве информације. Оригиналне књиге и рукописи дају нам референце и цитате који су нам потребни. Институције културе омогућавају квалитне изворе за грађу чланака. Викимедијина остава постаје богатија за материјале и слободне садржаје. Материјали на Викимедијиној остави и на Википедији на српском језику увек садрже информације о локацији оригиналног материјала, тако да институција и у овом случају добија на већој видљивости.
МОДЕЛИ САРАДЊЕ
Различити ГЛАМ партнери имају различите потребе и циљеве за своје пројекте. Из наших постојећих сарадњи, сачинили смо неколико модела пројеката:
Ослобађање садржаја (фотографије, видео и аудио записи)
Главни циљ овог модела сарадње је донирање фотографија, видео и аудио записа за Викимедијину мултимедијалну оставу. Свака установа културе има обиље ресурса за дељење. Махом су вредне колекције сакривене у архивима и тешко допиру до очију шире јавности. Партнерство са Викимедијом је бесплатан и високо утицајан начин за ширење својих ресурса међу великом публиком корисницима интернета.
Сви материјали ослобођени у оквиру овог модела налазили би се на Викимедијиној мултимедијалној остави глобалној ризници слободних фотографија, видео и аудио датотека, који се користе за илустровање Википедију и друге пројекте Викимедије.
Википедијанац стажиста
Програм стажирања у ГЛАМ институцијама присутан је у скоро свим Викимедијиним огранцима широм света. Овакав модел сарадње омогућава успостављање и јачање споне између ГЛАМ институције и Викимедије. Особа која стажира у институцији назива се Википедијанац стажиста и може бити додељен специфичној институцији културе како би помогла у планирању и координацији начина који могу да поспеше присуство институције на Википедији и другим Вики пројектима. Активности које организује Википедијанац стажиста су широке и разнолике и могу укључивати директно побољшање садржаја у сарадњи са кустосима, координацију донације фотографија или мултимедијалних фајлова, организованих посета/догађаја и организовање такмичења који промовишу побољшање чланака.
Википедијанац стажиста у Музеју Југославије
Википедијанац стажиста:
- Дигитализује архивску грађу установе културе где је ангажован
- Поставља дигитализован материјал на Викимедијину оставу, Викиизворник, Викикњиге или сл.
- Организује и држи обуке и радионице уређивања Википедије, трибине, предавања о слободним садржајима и ауторским правима
- Одржава везе између организације и установе и даје предлоге за нове моделе сарадње или јачање старих
- Ради са запосленима и помаже им у бољем разумевању Викимедијиних пројеката
- Промовише идеју Викимедије међу запосленима ГЛАМ институције
У Србији је до сада реализовано осам програма стажирања, док је један у току:
Дигитализација
Дигитализација у УНИЛИБ-у
У сарадњи са волонтерима Викимедије Србије и/или Википедијанцем стажистом установе културе могу добити помоћ за дигитализацију значајних архивских дела попут старих књига и других материјала од културно-историјског значаја. Овако вредна дигитализована архивска грађа налази своје место на
Викиизворнику - колекцији текстова којима су ауторска прва истекла или нису ни постојала, на
Викикњигама - збирци слободних уџбеника, као и на
Викимедијиној мултимедијалној остави. Искуство показује да је оваква врста помоћи обострано драгоцена - институције неретко немају довољно капацитета и људских ресурса за овај подухват, док, с друге стране, највећа светска база знања добија квалитетне изворе које могу сви на свету погледати и користити.
Уређивачки маратони
Уређивачки маратони представљају заједнички рад представника институција културе и волонтера Викимедије. У једном дану, на договорену тему, пишу се чланци на Википедији, поткрепљени квалитетним изворима у власништву културне установе, а потом илуструју ослобођеним фотографијама и другим материјалима са Викимедијине оставе. Маратони могу бити и интернационални (укључивање и огранака Задужбине Викимедија у другим земљама). Овим обликом сарадње остварују се одлични резултати којима сви могу бити задовољни: институције повећавају видиљивост својих садржаја на интернету, а Википедија квалитетне изворе за писање чланака. До сада је организовано 27 уређивачких маратона који су обогатили Википедију за 460 нових и 103 допуњена чланка.
QRпедијини QR кодови
QR кодови су дводимензионални кодови који омогућавају сваком паметном телефону да скенирањем приступе одговарајућим информацијама. Кодови генерисани преко QRпедије воде на чланке на Википедији на више различитих језика. ГЛАМ институције их користе најчешће на изложбама за повезивање одређених експоната са добро написаним чланком на Википедији. На овај начин, посетиоци могу лако и брзо да дођу до више података о датом делу.
Тренутно је 68 споменика културе у Београду обележено QRпедијиним кодовима, који омогућавају туристима и другим посетиоцима информације о културним добрима у престоници. Пројекат ће бити настављен, те се очекује да у Београду сви споменици културе буду означени овим кодовима.
АКТУЕЛНИ ПРОЈЕКТИ
Вики воли ГЛАМере
Свеобухватни програм сарадње са институцијама културе биће у фокусу активности и 2018. године. За предстојећу годину у плану је да се, на првом месту, настави започета сарадња са културним институцијама које су се показале као заинтересовани и поуздани партнери, али и да се сарадња прошири на друге моделе кооперације. Поред стандардних ГЛАМ-ера (архиви, музеји, галерије, библиотеке), у плану је да се заинтересују за сарадњу и друге сличне институције, попут новинских архива, спортских друштава, манифестација са дугом традицијом... Неки од могућих модела сарадње су организовање уређивачких маратона, програма стажирања, дигитализација видео, аудио и фото садржаја и постављање тог садржаја на Вики пројекте ради очувања културног богатства које поседују поменуте иституције.
Википедијанац стажиста
Википедијанац стажиста у Музеју Војводине
Програм стажирања подразумева ангажовање Википедијанца стажисте у некој од ГЛАМ институција како би та особа радила на успостављању различитих облика сарадње, дигитализацији одређених дела, ослобађање истих и едукацији запослених о Википедији и Викимедији Србије.
Википедијанац стажиста:
- Посредује између Викимедије Србије и ГЛАМ институције
- Промовише идеју Викимедије међу запосленима ГЛАМ институције
- Ради са запосленима и помаже им у бољем разумевању Викимедијиних пројеката
- Организује и држи радионице уређивања Википедије, трибине, предавања
- Одржава везе између организације и установе и даје предлоге за нове моделе сарадње или јачање старих
- Обавља дигитализацију
- Поставља дигитализован материјал на Викимедијину оставу, Викизворник и сл.
Овим програмом се оснажују везе са изабраном институцијом културе, реализује процес дигитализације архивског материјала, генерише садржај на Википедији, Викимедијиној остави и Викиизворнику, преноси идеја дељења и ширења слободног знања, едукују запослени у ГЛАМ институцијама о слободним лиценцама и заштити ауторских права, али и мотивишу изабрани стажисти/уредници Википедије и волонтери ВМРС да доприносе вики пројектима и тако се осете јаче повезаним са заједницом и организацијом.
Викимедијанци у децентрализацији
Будући да је одређеност програма Википедијанац стажиста ограничавајућа за институције културе из мањих места у Србији, у смислу месечног свакодневног ангажовања уредника Википедије и проналажења поузданог Википедијанца за такав рад, овај пројекат представља спој програма стажирања са генералним ГЛАМ активностима.
Идеја је да у заинтересованим институцијама културе један запослени и један волонтер проведу одређено време и у мањем обиму ураде посао стажисте - дигитализовање највреднијих материјала и писање одређеног броја чланака. Овакав приступ би омогућио децентрализацију сарадње са институцијама културе, посебно имајући у виду генерално веће интересовање културних радника из “мањих” места за пробој културно-историјског наслеђа на интернету.
Уређивачки маратони и фото-туре
Уређивачки маратони су окупљања волонтера који у току једног (или више) дана уређују чланке на Википедији на одређену тему. Институције културе у овом случају помажу обезбеђивањем литературе као и фото материјала за писање и илустровање чланака. Овакав облик сарадње је врло погодан за представнике институција јер поред проширења чланака на одређену тему, могу и сами проћи обуку уређивања Википедије и у будућности сасвим самостално доприносити овој слободној енциклопедији.
Фото-туре подразумевају организоване посете волонтера Викимедије Србије музејима, галеријама и другим институцијама, као и панорамска разгледања, приликом којих се фотографишу објекти, колекције и експонати од енциклопедијске вредности, а фотографије постављају на Викимедијину оставу и илуструју чланци на Википедији.
Вики библиотекар
Овим пројектом Викимедија Србије жели да заинтересује библиотекаре да постану успешни уредници Википедије, да омогући проширивање мреже библиотека и других културних установа и њихово упознавање са активностима Викимедије Србије, као и постављање што богатијег, квалитетнијег и информативнијег садржаја на Википедију. Пројекат се реализује четврту годину за редом у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић”.
Вођа пројекта: Александра Поповић, начелница Сектора за научне информације и развој Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”.
Дигитализација колекција Народног музеја у Зрењанину
У богатим збиркама Народног музеја у Зрењанину постоји преко 34.404 музејских предмета које треба пребацити из аналогне грађе у дигитални облик како би се добио детаљан опис предмета и фотографије у високој резолуцији. Многи вредни експонати који се чувају у Музеју су прилично оштећени и постају неупотребљиви за даље коришћење, како запосленим у музеју, тако и осталим корисницима. Зато ће се започети дигитализација фондова свих збирки, како би се створила мултимедијална база података, са детаљним подацима о предмету, и тако спречила даља оштећења музеалија при употреби, њихова заштита и доступност музејских збирки свим корисницима.
Пројекат обухвата дигитализацију и ослобађање близу 100 фотографија из збирке фотографија Етнолошког одељења Народног музеја Зрењанин, настале до 1927. године, 20-так фотографија и исто толико разгледница из колекције Примењена графика и фотографија Збирке Примењене уметности, као и 11 каталога насталих пре 2000. године, који нису доступни у дигиталном облику, а чији је издавач Народни музеј Зрењанин. Музеј ће ослободити и шест каталога насталих после 2010. године. Резултат би био доступност културно-историјског наслеђа музејским професионалцима, истраживачима, као и заинтересованим појединцима, преко сајта музеја и преко Викимедије.
Носилац пројекта: Народни музеј Зрењанин.
Вики тим Трстеник
Музеј у Трстенику, Народни универзитет Трстеник, Канцеларија за младе општине Трстеник, историјска секција Гимназије „Вук Караџић” и друге истородне секције ученика из суседних градова током лета организоваће Вики-камп, где ће се ученици обучавати да уређују Википедију и Викимедијину оставу, а потом ће радити на ослобађању садржаја културно-историјског наслеђа општине Трстеник.
Након реализације пројекта, у оквиру историјских секција, радиће група младих волонтера-уредника Википедије, који ће у сарадњи са локалним установама културе допринети ослобађању садржаја и ширењу слободног знања.
Крајњи циљеви пројекта су формирање Вики-тима Трстеник који би перманентно радио на ослобађању знања, дигитализацији музејске грађе, трајно прикључивање Музеја у Трстенику ГЛАМ програму, промоција ГЛАМ програма, формирање других Вики-тимова, сакупљање фотографија и другог мултимедијалног садржаја и промовисање идеје о сакупљању и дељењу слободног знања.
Носилац пројекта: Завичајни музеј Трстеник - Народни универзитет Трстеник.
Вики воли локалне музеје
Циљ пројекта је да се завичајним музејима у Војводини представи Викимедија Србије и да се упознају са њеним програмима, првенствено ГЛАМ-ом, како би била остварена сарадња у виду ослобађањa датотека, али и заинтересовали запослени за уређивање Википедије. Пројекат подразумева и фотографисање експоната у музеју које ће бити објављене на Викимедијиној Остави.
Вођа пројекта: Милош Тодоровић, Клуб студената археологије; Вики-амбасадор на Филозофском факултету.
Београдски библиотекари о Београду
У оквиру програма микрогрантова које додељује Викимедија Србије, Библиотека града Београда организује пројекат писања квалитетних чланака на Википедији на српском језику „Београдски библиотекари о Београду” (БГБ о БГД). Идеја је да се напише што више енциклопедијских чланака о Београду, Београђанима, књигама о Београду, београдским улицама и свим другим темама које су на неки начин везане за Београд.
Вођа пројекта: Милица Буха, Библиотека града Београда.
УСПЕШНЕ ПРИЧЕ
Викимедија Србије је од успостављања ГЛАМ програма у Србији остварила низ успешних сарадњи са институцијама културе, које су за резултат имале бројне квалитетне чланке на Википедији, али и успешно реализоване уређивачке маратоне, постављене QR кодове, као и доста ослобођених материјала за Викимедијину оставу и друге вики пројекте.
Од 2017. године ГЛАМ програм има снажну подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.
Музеј Југославије, Музеј Војводине, Историјски архив Београда, Народна библиотека Србије, Библиотека града Београда, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Завод за заштиту природе Србије, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Ботаничка башта Јевремовац, Позориште на Теразијама, Позориште Бошко Буха, Музеј у Смедереву, Историјски архив Суботица, Народни музеј Зрењанин, Градски музеј Врбас, Музеј примењене уметности, Музеј ваздухопловства, Светска организација пантомимичара, Завичајни музеј Књажевац, Салон Ото Бихаљи-Мерин, Библиотека у Крушевцу, Библиотека Србољуб Матић - Мало Црниће, Народна библиотека у Јагодини, Музеј рударства и металургије Бор, Музеј у Лесковцу, неке су од установа културе које су се прикључиле глобалном покрету ширења слободног знања.
- Министарство културе и информисања Републике Србије подржало је развој ГЛАМ програма у нашој земљи и тим поводом, у октобру 2017, одржане су иницијалне презентације о ГЛАМ-у за представнике музеја, архива и библиотека Србије у прес центру Министарства. Радионице су поновљене у јуну и планирају се и за октобар 2018 године. Министарство културе је одобрило и финансијска средства за реализацију три програма стажирања током 2018. године.
- У Музеју Југославије одржан уређивачки маратон на тему биографија знаменитих личности из периода СФРЈ. Маратон је имао рекордне резултате - 50 чланака и 150 ослобођених фотографија, као и велику медијску пажњу. Одмах након маратона, у овом музеју започет је програм стажирања, који је Википедију на српском језику обогатио за нових 50 чланака, а Викимедијину оставу са додатних 200 слободних фотографија. С обзиром на успешност овог пројекта, програм је поновљен и у 2018, средствима Министарства културе и информисања. Стажирање је трајало два месеца и донело је 100 нових чланака на Википедији на српском језику и чак 533 слободне датотеке. Прочитајте више о резултатима пројекта.
- Сарадња са Универзитетском билиотеком „Светозар Марковић” прерасла је у годишњи пројекат „Вики-библиотекар”, који се спроводи четврту годину за редом. Током овог пројекта остварена је сарадња са 11 градова у Србији и 38 институција (17 високошколских библиотека, девет јавних библиотека, Географским факултетом Универзитета у Београду, девет установа културе, Архивом Србије, Савезом извиђача Србије...). Одржано је девет предавања за библиотекаре (Београд, Нови Сад, Бања Врујци, Ужице), шест радионица и три уређивачка маратона („Отворена наука“, „Јован Цвијић:150 година од рођења“, „Библиотекари заједно на Википедији“).
Публикација Судска медицина за правнике је дигитализована је и постављена на Оставу. Дело је штампано као рукопис у литографској техници.
Први Википедијанац стажиста у Србији обављао је праксу у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“. Током периода стажирања скенирано је и дигитализовано пет књига (4554 стране):
Стажирање је поновљено и 2016, када је дигитализовано осам дела:
- Вођ кроз Смедерево са историјом вароши
- Јован Хаџи-Васиљевић - Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в.
- Борисав Станковић - Из старог јеванђеља
- Ђорђе М. Станојевић - О електричној светлости
- Ђорђе М. Станојевић - Експериментална физика : за ђаке Велике школе. Књ. 1
- Ђорђе М. Станојевић - Експериментална физика : за ђаке велике школе. Књ. 2
- Аћим Медовић - Санитетска полиција
- Аћим Медовић - Мале хирургијске услуге и прва помоћ у повредама тела : за изучене бербере у Кнежевини Србији
- Музеј Војводине је друга изабрана установа за реализацију програма стажирања од средстава одобрених од стране Министарства културе и информисања Републике Србије. Стажирање jе трајало два месеца, а резултати су 100 чланака на Википедији на српском језику, више од 290 ослобођених датотека, као и пет дигитализованих књига. Раније је у овом музеју одржан и дводневни семинар за представнике институција културе у Војводини.
- Народна библиотека Србије и Викимедија Србије потписале су протокол о сарадњи, након успешно реализованог уређивачког маратона о Првом светском рату, где је написано 19 нових чланака на Википедији на српском језику. Такође је Викимедијина остава богатија за велики број фотографија у јавном домену из дигиталне збирке Народне библиотеке.
- Библиотека града Београда била је домаћин уређивачког маратона на коме је написано шест нових и допуњено седам чланака на Википедији на српском језику. Библиотекари ове установе, предвођени искусном уредницом Википедије Милицом Бухом, током 2018. реализују пројекат "Београдски библиотекари о Београду" (БГБ о БГД). Идеја је да се напише што више енциклопедијских чланака о Београду, Београђанима, књигама о Београду, београдским улицама и свим другим темама које су на неки начин везане за Београд.
- Историјски архив Суботице био је носилац програма стажирања 2017. године. Током месец дана рада, Википедијанац стажиста је у овој установи написао 18 нових чланака на Википедији на српском језику, а за Викимедијину оставу и Викизворник скенирано је и пет књига, 12 карти Суботице кроз векове и 160 других ретких докумената.
- Историјски архив Београда ослободио је 30 архивских фотографија из историје старог Београда за потребе илустрације чланака на Википедији. Ове фотографије су искоришћене на Википедијима на 11 језика.
- Ботаничка башта Јевремовац била је носилац програма стажирања у 2015. години и том приликом је први пут од оснивања Ботаничке баште направљен списак свих биљних врста које се узгајају на том простору. Прикупљено је 1098 фотографија и одржане су три радионице уређивања Википедије на којима је написано 13 чланака, а допуњено седам.
- Народни музеј у Лесковцу био је домаћин још једног програма стажирања, током којег је написано око 40 чланака, ослобођено око 170 фотографија, начињено још 140 фотографија музејских колекција и дигитализоване су две књиге из 19. века.
- Музеј у Смедереву отворио је врата за реализацију стажирања уз уредника Википедије и том приликом су дигитализоване четири ретке и старе књиге из 19. века, ослобођено је 80 датотека и написано, допуњено и уређено још 11 чланака на Википедији на српском језику.
- Народни музеј Зрењанин реализује пројекат дигитализације и ослобађања близу 100 фотографија из збирке фотографија Етнолошког одељења Народног музеја Зрењанин, настале до 1927. године, 20-так фотографија и исто толико разгледница из колекције Примењена графика и фотографија Збирке Примењене уметности, као и 11 каталога насталих пре 2000. године, који нису доступни у дигиталном облику, а чији је издавач Народни музеј Зрењанин. Пројекат је дугорочног карактера и планира се његово спровођење и у наредним годинама, како би се дигитализовало што више од 34.000 аналогних музејских предмета и колекција.
- У Градском музеју Врбаса је током августа и септембра реализован програм Википедијанац стажиста. Написано је 25 нових чланака на Википедији, допуњено 7, а ослобођено је око 350 датотека.
- Историјски архив Пирота домаћин је трећег стажирања финансираног од стране Министарства културе и информисања. Очекивани резултати током два месеца стажирања су 100 чланака на Википедији на српском језику, као и око 400 ослобођених датотека.
- Републички завод за заштиту споменика културе Београд прва је државна установа која је отворила врата за ГЛАМ сарадње, и где ће се током новембра и децембра одвијати програм стажирања.
- У Музеју примењене уметности одржан је уређивачки маратон на теме из области савремене и историјске моде у Србији који је обогатио Википедију на српском језику за 19 чланака.
- Музеј ваздухопловства ослободио је 88 фотографија за Викимедијину оставу.
- Теме везане за Завичајни музеј Књажевац обрађиване су на уређивачком маратону, а музеј је, за сада, ослободио 46 фотографија. У Завичајном музеју Књажевац одржана је и изложба најбољих радова са фото-конкурса Вики воли споменике.
- О класицима наивне и маргиналне уметности писало се на уређивачком маратону у Салону Ото Бихаљи-Мерин и том приликом је Музеј наивне и маргиналне уметности ослободио 45 фотографија за Викимедијину оставу.
- У Музеју рударства и металургије у Бору одржан је уређивачки маратон, али и пројекат Иза сцене, са резултатима од 17 нових и допуњених чланака на Википедији на српском језику и 186 фотографија на Викимедијиној остави.
- Позориште на Теразијама је само кроз прву фазу сарадње ослободило 284 фотографије са премијера најигранијих представа у овом позоришту.
- Са Позориштем Бошко Буха започета је сарадња кроз ослобађање 23 датотеке везане за јубиларно 100. извођење представе Госпођа министарка. Поред ослобођених датотека, волонтери Викимедије Србије су након гледања ове представе написали чланак на Википедији на српском језику.
- Светска организација пантомимичара и Викимедија Србије организовали су три уређивачка маратона - 2016, 2017. и 2018. године поводом Светског дана пантомиме. Учествовало је неколико земаља, огранака Задужбине Викимедија, а написано је укупно 70 нових чланака. Поред тога, допуњена су два чланка, ослобођено je 14 фотографија и начињено је неколико фотографија знаменитих светских пантомичара, које су недостајале за илустрацију чланака на Википедији.
- Организација 3225 из Ивањице и Викимедија Србије сарађивали су у оквиру Ноћи музеја, приликом чега је креирано 11 чланака и на изложби постављено 20 QR кодова.
- Институт за филозофију и друштвену теорију учествовао је у уређивачком маратону, на коме је написано шест нових и допуњено осам чланака на Википедији на српском језику.
- Завод за заштиту природе Србије активни је учесник пројекта Вики воли Земљу од почетка његовог спровођења у Србији. Завод обезбеђује спискове заштићених природних добара, литературу за писање нових чланака о заштићеним природним добрима у Србији, али и учествује у жирирању пристиглих фотографија. Поред тога, одржани су и фото-туре, као и уређивачки маратон.
Такође, за потребе изложби фото-конкурса Завода “Природа Србије” волонтери Викимедије Србије и запослени креирали су 32 нова чланка и на фотографије је постављено 80 QR кодова, који воде до чланака на Википедији на српском језику.
- Са Заводом за заштиту споменика културе града Београда успешно се реализује пројекат “Дигитални Београд”, којим је 68 споменикa културе у Београду обележено QR кодовима. Они омогућавају информације о културним добрима на шест светских језика, директно са Википедије.
ГЛАМ КОНФЕРЕНЦИЈА
Представници Викимедије Србије организовали су 24. фебруара 2012. године конференцију „Отворени вики ГЛАМ Србије”, као део истоименог пројекта намењеног ГЛАМ институцијама. У жељи да се промовишу Викимедијини пројекти и развије сарадња локалних огранaка Викимедијине фондације, догађај је окупио, у Београду, око 70 представника библиотека, архива, музеја, галерија, фондација, државних институција и удружења. Поред домаћина, програм су обогатили специјални гости из Индије, Италије, Француске и Чешке који си поделили своја знања и искуства са публиком.
УСПЕШНЕ ПРИЧЕ ИЗ СВЕТА
Меморандуми о сарадњи
- Народна библиотека
- Универзитетска библиотека Светозар Марковић
- Музеј у Смедереву
- Позориште на Теразијама
- Светска организација пантомимичара (у току)
- Музеј ваздухопловства
- Историјски архив Суботице
- Музеј Југославије
- Музеј Војводине
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.JPG)
.JPG)
.jpg)
.jpg){kind=link}