Уз подршку државе више од 350 чланака на Википедији и преко 2000 слободних датотека из шест институција културе

Извор: Викимедија
Иди на навигацију Иди на претрагу

Уз подршку државе више од 350 чланака на Википедији и преко 2000 слободних датотека из шест институција културе

Београд, 12. децембарВикимедија Србије саопштила је збирне резултате пројекта стажирања уредника Википедије у установама културе. Током 2018. године шест институција културе ослободило је скоро 2000 фотографија, а Википедијанци стажисти су написали 355 нових чланака на Википедији на српском језику.


Представници институција културе и Википедијанци стажисти; Аутор: Ванилица


Филип Маљковић, председник Викимедије Србије

Председник Викимедије Србије Филип Маљковић, на свечаности уприличеној у Српско-корејском информатичко приступном центру, саопштио је да је спроведено шест програма стажирања. Министарство културе и информисања финансирало је три двомесечна програма: У Музеју Југославије, Музеју Војводине и Историјском архиву у Пироту. Викимедија Србије обезбедила средства за још три оваква програма и они су реализовани у: Градском музеју у Врбасу, Историјском архиву у Панчеву и Републичком заводу за заштиту споменика културе - Београд (у току).

Маљковић је прецизирао да су програми под покровитељством Министарства донели тачно 300 нових и 21 допуњен чланак на Википедији на српском језику, као и 1080 ослобођених датотека (фотографија, разгледница, докумената…). Такође, Википедијанци стажисти дигитализовали су 12 књига, односно 2156 страна.

У оквиру преостала три програма написано је 55 нових, а шест чланака је допуњено, док је 900 датотека ослобођено и постављено на Викимедијину оставу. Дигитализована је једна књига од 192 стране (најтраженија међу истраживачима историје Панчева).

Маљковић је истакао важност оваквих програма за унапређење видљивости културне баштине, али и за развој Википедије - највеће светске енциклопедије, нагласивши двосмерност сарадњи и потребу за оваквим дугорочним партнерствима. Поред тога, он се захвалио институцијама културе што су отворили врата за уреднике Википедије, као и своје депое и архиве целом свету, али и Министарству културе које је препознало овај подухват и дало му пуну подршку.

Естела Радоњић, Републички завод за заштиту споменика културе - Београд

Естела Радоњић, виша саветница у Републичком заводу за заштиту споменика културе - Београд, изјавила је да је овај пројекат доста помогао не само у ослобађању података, већ и у ослобађању државних установа да ослободе материјал и документацију коју имају, односно да је учине јавном. Радоњић је истакла да ова сарадња има заједнички циљ - заштита културног наслеђа Србије, а управо један од услова заштите јесте доступност културе.
— У свету нових технологија, најлакши и најбржи начин је то учинити преко дигиталних медија, а један од главних извора већини је управо Википедија - закључила је Радоњић.

Маја Пујин, Историјски архив у Панчеву

Маја Пујин, архивисткиња Историјског архива у Панчеву, захвалила се Викимедији Србије на указаном поверењу и учешћу у програму стажирања. Она је појаснила да је током стажирања у овој установи коришћена литература који архив у последњих 10 година објавио, а тиче се саме историје Панчева и околине. Тако је сада Википедија на српском језику покривена чланцима о знаменитим Панчевцима, историјатима разних друштава, самог града… односно темама за које архив поседује изворе у својим депоима. Многе призоре са тих фотографија ни сами Панчевици нису запамтили, попут некадашње синагоге, а сада је то омогућено широком аудиторијуму, нагласила је Пујин.

Павле Орбовић, Градски музеј у Врбасу

Павле Орбовић, кустос Градског музеја у Врбасу, захвалио се и Министарству и Викимедији, али и Музеју Војводине на сарадњи и подршци. Појаснио је да је врбашки музеј мала институција која ради од 2015. године и да је помоћ стажисткиње била велика у смислу представљања ове варошице на интернету, односно на Википедији. Павле је испричао и занимљивост у вези са написаним чланком о знаменитом Врбашчанину Илији Милованчеву, о коме је стажисткиња написала чланак и илустровала га фотографијама у поседу овог музеја. Павле је проследио линк ка чланку кћерки овог господина, која је, како каже, јако емотивно реаговала. Он је појаснио да је овај ефекат важан за музеј - остваривање контакта између дародаваца музеја.
— Читајући чланке на Википедији људи су почели да нам се јављају, а нама је посебно драго да је на овај начин локална историја изашла на светло - рекао је Орбовић.

Теодора Лукић, стажисткиња у Републичком заводу за заштиту споменике културе, истакла је да занимање и професија нису пресудни за ангажовање на овом пројекту, јер се чланци стварају на основу чињеница из литературе која је доступна у институцији где се борави. “Овде је главни циљ већи слободан садржај на Википедији, односно ослобађање мултимедијалних садржаја”, нагласила је Теодора.

Програм Википедијанац стажиста постоји у читавом свету, а до данас је реализовано више од 160 оваквих стажирања, од чега Србија учествује са укупно 14 програма.

Сви учесници пројекта изразили су вољу за наставком сарадње, те нас у наредним годинама очекује још више слободног садржаја на највећој светској енциклопедији. Већ од 14. децембра, овај програм стартује у Позоришном музеју Војводине, који ће ослободити фотографије из дуге историје ове уметности у северној српској покрајини. Одвијање овог програма може се пратити на самој Википедији.


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије
Фотографије: Ванилица, CC BY-SA 4.0, Wikimedia Commons