Википедијанац стажиста у Музеју Југославије: Историја Југославије на Википедији

Извор: Викимедија
Иди на навигацију Иди на претрагу

Википедијанац стажиста у Музеју Југославије: Историја Југославије на Википедији

2. август 2018 - Прво овогодишње стажирање уредника Википедије у институцијама културе спроведено је у Музеју Југославије, као први пројекат који је финансирало Министарство културе и информисања Републике Србије. Циљ је био представити културно-историјско наслеђе, а резултати су 100 чланака на Википедији на српском језику и 533 слободне датотеке на Викимедијиној остави. Од тога је 418 фотографија већ искоришћено за илустрацију чланака на Википедијама на девет језика!

GLAM-logo.jpg


Стажирање је наставак успешно започете сарадње са Музејом Југославије, чије је руководство препознало значај присуства на Википедији и спремно дочекало наставак овог програма који је започет крајем прошле године. Поред изузетно успешног уређивачког маратона, у овој установи је месец дана провео уредник Википедије Душан Ружић и тада су први пут бројне личности из историје Југославије добиле своје прве странице и фотографије на Википедији.

Марко Станојевић у Музеју Југославије

Међутим, све стране су се сложиле да посао није завршен и да постоји још много тема и личности из историје Југославије које заслужују своје место на највећој онлајн енциклопедији. Тако је решено да се стажирање понови, али овога пута пројекат је финансирало Министарство културе и информисања Републике Србије. За стажисту је изабран мастер историчар Марко Станојевић, као посвећени Википедијанац са великим интересовањем за период Југославије.

Током два месеца у овој установи Марко је предано креирао нове и допуњавао старе чланке из литературе која се чува у музеју. У исто време, музеј је ослобађао пратеће фотографије потребне за илустрацију. Маркова посвећеност, као и професионализам запослених у музеју, који су се увек трудили да обезбеде адекватну литературу за чланке, довели су до тога да чланак о Првој конференцији Покрета несврстаних буде изабран за добар чланак на Википедији на српском језику.

Прва конференција Покрета несврстаних.jpg

Стажиста Марко каже да је чланак специфичан и по томе што није написан ни на једној Википедији осим на српском језику:

- Јована Недељковић, кустоскиња Музеја Југославије, предложила ми је да пишем о овом покрету и дала ми је литературу. Захваљујући томе је и настао најбољи чланак током овог стажирања. Фотографије које је уступио Музеј су послужиле да прикажу тадашње стање у Београду и на конференцији.

На овај начин представљен је јавности само делић блага које се од недавно налази у нашим фондовима

Међу сто чланака, чак 79 је написано о народним херојима Југославије, чиме је Википедија на српском језику практично комплетирана подацима о истакнутим борцима југословенских ратова. Међутим, Радован Цукић, начелник Одељења за истраживања и заштиту музејског фонда Музеја Југославије и стажиста Марко посебно издвајају чланке о фотографима Мирку Ловрићу и Александру Симићу.

Радован Цукић, Музеј Југославије, ауторка Марија Васиљевић

Мирко Ловрић је као фотограф Јосипа Броза Тита направио велики број фотографија приликом његових посета државама у Африци и Азији. Са друге стране, Александар Симић се за време Другог светског рата налазио се у Врховној команди код Драгољуба Драже Михаиловића где је направио велики број фотографија, а међу њима и његову најпознатију фотографију. Тиме су обогаћена оба антифашистичка покрета на Википедији.

- Иако је сада коначно завршена једна велика тема која је давно започета, па тако сада на једном месту имамо чланке о свим народним херојима Југославије и исто тако започета велика тема о индустрији Југославије, рекао бих да су овог пута за Музеј Југославије најзначајнији чланци који по први пут представљају неке наше нове колекције. Овде мислим на нове фотографске легате у Музеју Југославије, уметничког фотографа Мирка Ловрића и фотографа ЈВУО Александра Симића. На овај начин представљен је јавности само делић блага које се од недавно налази у нашим фондовима - каже Радован.

Поред чланака о народним херојима Југославије, Википедија је допуњена и текстовима о надалеко чувеним предузећима која су у то време била носиоци развоја тадашње привреде, као што су Прва петолетка, Иво Лола Рибар, Београдски памучни комбинат, Фабрика шећера Црвенка… Радован Цукић је дошао на идеју да повеже ове теме са изложбом Музеја науке и технике „Чувари времена: заборављено индустријско наслеђе“. Овај музеј се радо одазвао позиву да допринесе Википедији и ослободили су 51 фотографију предузећа у Југославији, потребне за илустрацију чланака.

- Анализирајући садржај Википедије схватили смо да је изузетно мало чланака посвећених индустрији бивше Југославије и да би се то заиста морало исправити. Музеј науке и технике се већ доста дуго бави темом индустријског наслеђа захваљујући мр Рифату Куленовићу. Његовим преласком у Музеј Југославије 2014. године настављен је пројекат под окриљем Музеја Југославије, а када се 2017. вратио у своју матичну кућу да тамо постане директор, створени су услови за једну квалитетнију и свеобухватнију сарадњу две установе на овој теми од изузетног значаја. Ово је резултирало и изложбом фотографија Рифата Куленовића и Аде Влајић „Чувари времена: заборављено индустријско наслеђе“ која се могла видети у Музеју Југославије, а сада је после неколико гостовања постављена у Музеју науке и технике. У том смислу, Марково писање чланака у сарадњи са колегама Адом и Рифатом из Музеја науке и технике учинило се као логичан избор. Посебно, што су на овај начин на Википедији представљене дивне Адине и Рифатове фотографије тужног стања у коме се тренутно углавном налазе објекти који представљају индустријско наслеђе Србије и Југославије - закључује Цукић.

Од раритетних фотографија које су недостајале Википедији издвајају се и фотографије студенских демонстрација у Београду 1968, Брионски пленум 1966. када је смењен Александар Ранковић, али и фотографија председника Тита са Теодором Кастром, костариканским амбасадором у Београду, који је заправо био прикривени совјетски оперативац.

- Препоручио бих свима чланак о Теодору Кастру, званично посланику Костарике у Београду, а у ствари Стаљиновом агенту који је имао задатак да убије Тита, који је Марко сјајно написао. Илустрован је наравно врло интересантном фотографијом са његовог пријема код Тита, из фото-архива Музеја Југославије - објашњава Радован.

По енциклопедијској вредности грађе, али и новитету за ширу јавност, издваја се и дигитализација пет фото-албума која су тадашња позната предузеће даривала Титу на поклон. То су Енергопројект из Београда, Иво Лола Рибар из Железника, Прва Петолетка из Трстеника, Црвена Застава из Крагујевца и Ваљаоница бакра из Севојна. Како кажу у Музеју, довољно је да се наслути какво се благо за истраживаче крије у преко 2500 фото-албума, махом из периода Социјалистичке Југославије, које Музеј Југославије баштини.

Wikipedian in residence in the Museum of Yugoslavia 04.jpg

Резултатима, процесом и организацијом овог стажирања могу бити сви задовољни. Шира јавност - јер је добила могућност да се о историји Југославије додатно информише на најпосећенијем сајту данашњице; Музеј Југославије - јер су по први пут представљене нове музејске колекције; Музеј науке и технике, који је повећао видљивост сјајне изложбе о индустријском наслеђу; Википедијина заједница - која је добила материјале који су недостајали за стварање енциклопедије, али и сам стажиста, који је уживао у својој професији и доприносу слободном знању.

- Пре свега бих изразио велику захвалност начелнику одељења Радовану Цукићу, који ми је пружио несебичну помоћ и стручно ми помагао у отклањању многих дилема које сам имао. Такође, Јовани Недељковић, али и осталим запосленима у Музеју. Било је уживање радити у овој еминентној установи. Драго ми је да је овим стажирањем број дигитализованог материјала на Остави повећан и да ће сарадња између Музеја и Викимедије Србије бити настављена и у будућности - рекао је Марко Станојевић.

- Марко Станојевић је заиста заслужио сваку похвалу за свој ангажман у Музеју Југославије. Реч је о младом човеку, али потпуно изграђеном у професионалном смислу, школованом и оформљеном историчару, са развијеним критичким апаратом, али и посвећености периоду и темама којима је имао прилике да се бави у Музеју Југославије. Укратко, сарадник за сваку препоруку - изјавио је Радован Цукић.

Викимедија Србије се захваљује свим учесницима овог пројекта, посебно изражавајући задовољство професионалном и одговорном партнерском односу са Музејом Југославије, чија је стабилност и дугорочност у сарадњи од велике важности за развој ГЛАМ програма у Србији. Планирамо нове заједничке акције са овом институцијом, које ће, верујемо, донети доста новог, слободног знања на највећој енциклопедији у људској историји.

Wikipedian in residence in the Museum of Yugoslavia 02.jpg


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомене о ауторским правима: GLAM-logo.jpg, аутор Dr. Bernd Gross; Marko Stanojević u Muzeju Jugoslavije (3), аутор Ivana Guslarevic, CC BY-SA 4.0; Mirko Lovrić, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0 Serbia; Радован Цукић, ауторка Марија Васиљевић; Dragoljub Draža Mihailović, аутор Александар Симић, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0 Serbia; Aleksandar Simić, fotografije Ravnogorskog pokreta (14), аутор Александар Симић, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0 Serbia; Aleksandar Simić, fotografije Ravnogorskog pokreta (13), аутор Александар Симић, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0 Serbia; Aleksandar Simić, fotografije Ravnogorskog pokreta (9), аутор Александар Симић, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0 Serbia; Aleksandar Simić, fotografije Ravnogorskog pokreta (7), аутор Александар Симић, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0 Serbia; Aleksandar Simić, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0 Serbia; Mirko Lovrić i Miloš Rašeta, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0 Serbia; Beogradski pamučni kombinat, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0 Serbia; Stara kapetanija u Zemunu, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0 Serbia; Fabrika hartije Milana Vape, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0 Serbia; Fabrika Toza Marković, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0 Serbia; Fabrika Beko, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0 Serbia; Duvanska industrija Bujanovac, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0 Serbia; Lideri pokreta nesvrstanih u Beogradu 1961. godine, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0 Serbia; Beograd za vreme konferencije Pokreta nesvrstanih, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0 Serbia; Studentske demonstracije u Beogradu 1968 (2), аутор Стеван Крагујевић, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0 Serbia; Beograd za vreme konferencije Pokreta nesvrstanih, аутор Стеван Крагујевић, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0 Serbia; Ljubodrag Đurić na paradi, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0 Serbia; Fabrika Ivo Lola Ribar Železnik, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0 Serbia; Tito u obilasku Spomen groblja na Krušiku (2), аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0 Serbia; Tito sa najstarijim herojem Đokom Pavićevićem, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0 Serbia; Tito sa ženama narodnim herojima iz Srbije i Makedonije, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0 Serbia; Радован Цукић и Марко Станојевић, аутор Ивана Гусларевић; Радован Цукић, Марко Станојевић и Ивана Гусларевић, аутор Небојша Ратковић.