Википедија богатија темама о споменичком наслеђу Србије захваљујући Републичком заводу за заштиту споменика културе

Извор: Викимедија
Иди на навигацију Иди на претрагу

Википедија богатија темама о споменичком наслеђу Србије захваљујући Републичком заводу за заштиту споменика културе

25. јануар 2019 - Републички завод за заштиту споменика културе - Београд прва је државна установа која је ослободила фотографије и друге садржаје за највећу светску енциклопедију - Википедију. У овој установи је током новембра и децембра боравила Википедијанка стажисткиња која је на Викимедијину оставу поставила чак 542 ослобођене фотографије, којима је илустровала преко 200 чланака, али написала и око 40 нових чланака на Википедији на српском језику.

Црква Светог Јована у Сомбору, иконостас


Споменичко наслеђе Србије је огромно, али не и довољно познато широј јавности. Поред већих грађевина, наша држава штити и брине се о бројним споменицима културе широм земље - укупно 2536 непокретних културних добара. Управо је то био разлог да у овој установи реализујемо програм стажирања и прикупимо још података о нашим споменицима културе и то из директних извора - литературе и архиве фотографија Републичког завода за заштиту споменика културе - Београд.

За ово стажирање ангажована је Теодора Лукић, искусна Википедијанка, а цео процес је надгледала Естела Радоњић-Живков, виша саветница у Републичком заводу за заштиту споменика културе. Заједничким радом су селектовани споменици културе о којима треба написати или допунити чланке, као и пратеће фотографије за илустрацију. Резултат двомесечне сарадње је 39 нових чланака о заштићеним културним добрима на Википедији на српском језику, као и три допуњена чланка. Труд се исплатио јер је један од допуњених чланака толико квалитетно урађен, да је изабран за Добар чланак на српској верзији Википедије.


Спремност да дају свој допринос Википедији изразили су и други запослени у Заводу, те је у оквиру стажирања одржан и уређивачки маратон на тему споменичког наслеђа. Запослени у заводу и волонтери Викимедије Србије су у том једном дану написали нових 26 чланака из литературе доступне у овој установи.



Естела Радоњић-Живков појашњава да успех ове сарадње лежи у заједничком циљу.

— Ми смо се препознали ту где имамо исти циљ, а то је заштита културног наслеђа Србије. А да би културно наслеђе било заштићено главни постулат је да оно буде доступно и да људи знају да оно постоји, као и да сазнају његове вредности. У новој ери и свету савремених технологија најлакши и најбржи начин је управо преко дигиталних медија. Један од главних извора већини који посматрају, гледају и траже јесте Википедија. То је био разлог због чега смо ушли у целу причу - оцењује Естела.

Тегоба око ослобађања материјала, односно њихово објављивање под слободном лиценцом, са којом смо се често сусретали када је у питању сарадња са институцијама културе, било је питање и код успостављања сарадње са Републичким заводом за заштиту споменика. Међутим, и овај проблем је демистификован стажирањем у Заводу.

Естела Радоњић-Живков

— Желим да се захвалим Викимедији на овако занимљивом и добром пројекту из простог разлога што мислим да је он доста помогао не само ослобађању података, него негде и у ослобађању државних установа да ослободе материјал и документацију коју имају и да је учине јавном. Јер, ту увек постоји нека доза бојазности - да ли смемо, да ли можемо, да ли имамо право на то.... Међутим, чим смо ушли у то, сви страхови су пали у воду. Наравно, Министарство културе јесте помогло у великој мери да дође до успостављања сарадње, јер је самом подршком било много лакше и нама, као државној установи да уђемо у ту причу - каже Естела, али и додаје да то нису били једине бојазни приликом уласка у пројекат.

— Поред страхова везаних за ослобађање података, оно што је било питање код већине запослених је “колико ћемо ми морати додатно да радимо на томе”. И једни и други страхови су били неоправдани, нисмо морали ми много да радимо на томе, срећом да смо добили одличног стажисту, тако да се ја Теодори захваљујем на раду код нас. Стажиста је у принципу довољно самосталан да може да одради цео посао уз неку малу асистенцију и помоћ, тако да уопште није проблематично и нико није морао нешто више да ради. Штавише, имали смо јако лепу повратну реакцију, још једну позитивну ствар која вероватно кроз метрику не може да се измери, а то је да је Теодора, као нова и млада особа у нашој старомодној установи, додатно дала и неку нову енергију и смисао целом нашем раду.

Викимедија Србије се захваљује Републичком заводу за заштиту споменика културе - Београд на двомесечном гостопримству и на уступљним материјалима који су представили споменичко наслеђе наше земље и обогатили највећу светску базу знања. У овој години очекују нас нови програми стажирања у установама културе широм земље, а надамо се да и подршка Министарства културе и информисања неће изостати.

Све фотографије које је ослободио Завод можете погледати на Викимедијиној остави.

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије
Фотографије: Републички завод за заштиту споменика културе - Београд, CC BY-SA 3.0, Wikimedia Commons