Историјски архив у Панчеву угостио Википедијанца стажисту

Извор: Викимедија
Иди на навигацију Иди на претрагу

Историјски архив у Панчеву угостио Википедијанца стажисту

10. јануар 2019 - Историјски архив у Панчеву други је архив у Србији који је отворио врата за уредника Википедије, а четврти који је даривао грађу за највећу светску енциклопедију. Током месец дана боравка Википедијанке у овој установи ослобођено је више од 250 фотографија, докумената и записа, написано 14 нових чланака, а илустровно је више од 60 чланака на Википедији на српском језику.

Разледница Панчева

Након стажирања у Историјском архиву у Суботици, донације датотека Историјског архива у Београду и Историјског архива у Јагодини, још један српски архив се укључио у ГЛАМ програм и пројекат Википедијанац стажиста — Историјски архив у Панчеву. Показало се да је ова сарадња била пун погодак, јер је Википедија добила фотографије овог града и његових важних личности какве ни сами Панчевци још нису видели. Поред тога, написани су и пратећи текстови о знаменитим личностима које су обележиле историју овог четвртог по величини војвођанског града.

Маја Пујин, архивисткиња панчевачког архива, најзаслужнија је за реализацију овог успешног пројекта. Са њом и архивисткињом Милицом Пејчиновић смо се упознали на првом ГЛАМ семинару у Министарству културе, а Маја нам је била и драги гост на ГЛАМ округлом столу током конференције Вики Лајв 2018. Током стажирања Маја је уложила велике напоре да заједно са стажисткињом Јованом Обрадовић направи најбољу селекцију фотографија Панчева и других историјских материјала, као и теме за чланке, и врло одговорно и професионално пратила и учествовала у самом току стажирања. Стога вам преносимо интегрални текст у којем је госпођа Пујин сумирала овај пројекат.


ИСТОРИЈСКИ АРХИВ У ПАНЧЕВУ — ГЛАМ Пројекат: Википедијанац стажиста, Маја Пујин

Маја Пујин, архивисткиња Историјског архива у Панчеву

Са појмовима Викимедија и ГЛАМ институција, први пут сам се упознала на Семинару за запослене у установама културе 2017. организованом од стране Викимедије Србије. Свакако, моје дотадашње искуство са Википедијом је било готово свакодневно, како на послу, тако и за приватне потребе. Семинар је био вишеструко користан. Упознала сам се са могућностима које сама организација Викимедије у нашој земљи нуди установама културе и са предложеним начинима будуће сарадње.

Неколико месеци касније контактирала ме је Ивана Гусларевић, менаџерка комуникација у Викимедији Србије, са предлогом да Историјски архив у Панчеву буде укључен у програм Википедијанац стажиста. Сама понуда је била велики изазов за установу као што је Историјски архив. Моје десетогодишње радно искуство у библиотеци архива говорило ми је да би то била идеална прилика да што већи број људи буде на савремен начин, путем интернета, информисан са радом архива и са документима које чувамо у депоима. Релативно мали број људи посећује архив ради општег информисања о историји нашег града и околине. Наши истраживачи у највећем броју су студенти, постдипломци, научни радници. Такође, сваке године нас контактира и на десетине странаца који имају потребу за неким од докумената. Неретко сусретали смо се са питањима грађана, да ли се нешто од наших докумената и фотографија може наћи на интернету или нашем сајту. Одговор је наравно био негативан. Нова могућност постављања дигитализованих докумената на Викимедијину оставу уз помоћ Википедијиног стажисте, указала се као једно од могућих решења. Брзо смо решили да прихватимо понуду и да у току новембра 2018. будемо део пројекта Википедијанац стажиста.

Као стажисткиња у нашем архиву боравила је студенткиња историје Јована Обрадовић, са којом смо врло брзо успоставили сарадњу. Она се одлично уклопила у рад колектива и уз заједнички договор, почела са писањем текстова и постављањем скенираних докумената на Викимедијину оставу. Посао који је она обављала је у великој мери допринео представљању архива широј јавности.

С обзиром да Историјски архив у Панчеву има велики број објављених књига које се тичу историје Панчева, познатих личности, као и стручне текстове који су настајали на основу архивске грађе, решили смо да они буду главни извор за писање текстова.

Др Миховил Томандл

Међу првима је написан текст о Миховилу Томандлу, једном од највећих хроничара и познавалаца панчевачке историје и личности које су обележиле живот овог града. Томандл је био и један од оснивача нашег архива и био задужен за прикупљање докумената. Уследили су текстови о Јовану Павловићу, оснивачу часописа „Панчевац“, као и о браћи Павлу и Каменку Јовановић, оснивачима прве српске штампарије у Панчеву. Посебно смо поносни што смо изнели и детаље о животу и раду панчевке Олге Смедеревац и њеном супругу др Стевану Смедеревцу, у чијем се салону у међуратном периоду окупљао велики број интелектуалаца. Од мање познатих личности желели смо да представимо Адама Косанића, јунака револуционарне 1848. године, као и дешавања у осталим местима у Банату током тог периода. Посебно смо желели да подсетимо Панчевце на неке заборављене грађевине као што су Евангелистичка црква, црква Свете Ане, која је задужбина Ђорђа Вајферта, као и на крст који је подигнут давне 1804. на Тргу краља Петра I. Сматрали смо да су и давно заборављена друштва вредна помена, а међу њима су Добровољна задруга Српкиња панчевачких, Добровољно ватрогасно друштво у Панчеву, Антифашистички женски фронт.

Др Стеван Смедеревац

Од великог значаја је постављање 252 датотеке на Викимедијину оставу, као и једне дигитализоване књиге. Сматрали смо да је најкорисније да се Збирка разгледница као и Збирка фотографија, које поседује наш архив нађу на Остави, што практично значи, да наши суграђани од куће, путем интернета могу прегледати ове богате збирке, и сетити се неких давних времена. Такође, сада су корисницима доступне и мапе Панчева, занатске исправе, као и одређени документи који сведоче о историји града и околине.

Једна од најтраженијих књига у нашем архиву је Историја града Панчева Феликса Милекера, за коју смо се одлучили да буде постављена на Викимедијину оставу. Већ сада имамо информације да су разгледнице и фотографије користили неки од истраживача за своје пројекте или су их постављали на Фејсбук, правилно наводећи извор и лиценцу.

Дигитализација културног наслеђа је процес који је већ неко време обавезан у установама културе, и по том питању наш архив не заостаје. Иако је сва дигитализована грађа доступна истраживачима у нашој библиотеци, постоји велики број грађана који нису у могућности да издвоје време и истраживање обаве код нас. Многи су се интересовали да ли је могуће нешто пронаћи на интернету. Сада је та могућност остварена захваљујући Викимедијином програму, који је ангажовањем стажисте помогао да део наше архиве буде свима доступан.

Програм Википедијанац стажиста пружа одличну прилику установама културе да постану видљивије ширем кругу грађана, који ће тако на бржи и лакши начин бити упознати са њиховим радом и богатством које чувају.

Пујин Маја, архивиста


Викимедија Србије се захваљује Историјском архиву Панчева, посебно директору ове установе, господину Мирку Рупићу, као и његовом помоћнику Душану Миловановићу, као и Маји Пујин и Милици Пејчиновић, али и другим запосленима овог архива који су били од свесрдне помоћи нашој стажисткињи и тиме допринели да заборављена историја овог града нађе место на најпосећенијем сајту данашњице и даље служи у сврхе информисања и образовања.



Ауторке: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије и Маја Пујин, Историјски архив у Панчеву