Музеј војвођанских Словака постао део глобалног ГЛАМ програма

Извор: Викимедија
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Музеј војвођанских Словака постао део глобалног ГЛАМ програма

2. октобар 2018 - Музеј војвођанских Словака у Бачком Петровцу постао је још један партнер у ГЛАМ програму (Galeries, Libraries, Archives, Museums) који се спроводи широм света, са циљем представљања културно-историјског наслеђа на Википедији. Уз помоћ искусног уредника Викпедије и ГЛАМ волонтера Викимедије Србије, овај музеј је за само пет дана ослободио 65 фотографија за вики пројекте.

Сарадња је резултат подршке Министарства културе и информисања Републике Србије, а успостављена је на семинару у Музеју Војводине, који је одржан у априлу. Директорка Музеја војвођанских Словака Анка Сеч-Пинћир је током овог семинара препознала потенцијале присуства колекција музеја на Википедији и радо и вољно приступила даљој организацији сарадње.

— Сарадња са Викимедијом је почела веома спонтано. Срела сам представнике Викимедије на радионици у Музеју Војводине, на којој сам добила основне и корисне информације. Пошто су ти људи јако отворени и професионални а Викимедија је светска организација која стоји иза огромних пројеката на интернету, одлучили смо се за сарадњу с њима. Заједно смо осмислили "увод" у вишегодишњу сарадњу. Убрзо смо и започели конкретну акцију у трајању од 5 дана — објашњава Анка.

Будући да овај музеј нема довољно запослених који би могли да одвоје време за селекцију материјала (са пописом метаподатака) и њихово постављање на Викимедијину оставу, Викимедија Србије је упутила једног од ГЛАМ волонтера у Бачки Петровац, како би део овог посла био урађен ефикасно. Тако је Милош Тодоровић, некадашњи стажиста и посвећени ГЛАМ волонтер, провео пет дана у овом војвођанском месту. Поред постављања фотографија које је ослобађао музеј, Милош је сачинио и 92 нова приказа споменика културе и других обележја Бачког Петровца и Кулпина.

— Уредник Википедије који је боравио код нас уносио је податке о нашој установи, конкретније уређивао је текстове, уносио фотографије музејских предмета, старе фотографије и слике дела из музејског фонда. Поред тога, он је обишао Бачки Петровац и Кулпин, где је такође фотографисао разне знаменитости, специфичности места и околине - прича Анка.

Овим фотографијама одмах су илустровани чланци на Википедији на српском али и на енглеском језику. Сада пратеће фотографије имају чланци о Бачком Петровцу, Милану Хоџи, Јану Колaру, Павелу Јосифу Шафарику и Јану Амосу Коментском (на Википедији на енглеском и српском језику), као и чланци о Музеју војвођанских Словака, Галерији Зуске Медвеђове, Галерији Карол Милослав Лехотски, Зуски Медвеђовој, Каролу Милославу Лехотском, Гимназији Јан Колар у Бачком Петровцу, Евангеличкој цркви, Католичкој цркви, Матици словачкој у Бачком Петровцу, Дому здравља, Словачком војвођанском позоришту, Словачким народним свечаностима, Кући у Бачком Петровцу и Словацима у Србији (Википедија на српском језику). Осим тога, литературом из музеја су допуњени већ постојећи чланци о Каролу Милославу Лехотском и Зуски Медвеђовој, а написан је чланак о самом Музеју војвођанских Словака.

Такође, у сарадњи са Гимназијом Јан Колар, у овој образоној установи Милош је одржао презентацију о Викимедији и Википедији, као и основну обуку уређивања Википедије за 15 ученика ове гимназије. Догађај је био интересантан и локалним, али и покрајинским медијима, те су Редакција на словачком језику Радио-телевизије Војводине, Редакција на словачком језику Радија Нови Сад, Телевизија Петровац, Радио Петровац и недељник “Хлас Људу” извештавали о покретању активности на представљању културне баштине војвођанских Словака.

Важно је да запослени у установама културе схвате да треба да поделе информације

Директорка Музеја војвођанских Словака Анка Сеч-Пинћир задовољна је урађеним послом, али напомиње да је ово тек почетак сарадње, јер музеј жели да повећа видљивост експоната и културне грађе, али и да истовремено упозна свет са културом ове заједнице на северу Србије.

— Музеј војвођанских Словака је установа културе која чува, сакупља, стручно обрађује и презентује културну баштину Словака у Србији. Циљ музеја је да се у наредном периоду презентује са више пројеката и широј популацији. Викимедија је по мом мишљењу одличан избор у презентацији установе, њене делатности као и фонда. Самим тим не изостаје и промоција у ширем смислу, промоција Словака као народа, знаменитих Словака, архитектуре, насеља, становања, одевања, народне културе, обичаја — истиче Анка и додаје да је присуство уредника Википедије од великог значаја за Бачки Петровац и Музеј војвођанских Словака.

Захваљујући његовом раду и залагању наша средина ће постати видљива свугде на свету. Мало људи зна да у Србији живе Словаци готово три века, знамо онолико колико смо учили у школи или повремено негде нешто успут прочитали, али овим подухватом ће се, надам се, чути за Словаке и шире. Кроз рад на Викимедијиним пројектима, уносом нових информација, података о знаменитим Словацима, њиховом животу и доприносу заједници, местима, традиционалном одевању, Словаци ће бити на прави начин представљени. Сматрам, да то пуно значи Словацима као мањинском становништву.

Директорка Сеч-Пинћир посебно истиче важност дељења знања:

— У времену информационог друштва јако је важно ићи у корак са временом, иако већина сматра музеје застарелим установама које се тешко отварају (као и њихова врата, већином су музеји смештени у старим здањима, па се и њихова врата физички теже отварају). Важно је да запослени у установама културе као и њихови сарадници схвате да треба да поделе информације, знање, фотографије музејских предмета, зборнике... Тако ће помоћи студентима, колегама, туристима, истраживачима... Знање ће тако бити доступно свима - поентира директорка Музеја.

Ови добри резултати у кратком временском року показују да је глобални ГЛАМ пројект добио још једног партнера спремног на дугорочну и посвећену сарадњу, која ће омогућити још више записа о култури и историји словачког народа у наредним годинама на вики пројектима слободног садржаја.

Све фотографије можете погледати на Викимедијиној остави.


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије