Пређи на садржај

Правилник о раду

Извор: Викимедија
Напомена Овај правилник донео је Управни одбор Викимедије Србије, 5. јула 2021. године.

На основу члaнa 1, став 2 и члана 3 став 2 Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-Одлука УС, 113/2017 и 95/2018), а сходно одредби члана 14, став 1, тачка 2 Статута Викимедије Србије, Управни одбор усваја

Правилник о раду
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1

Овим правилником уређују се права, обавезе и одговорности из радног односа запослених (у даљем тексту: запослени) у Викимедији Србије и обавезе Викимедије Србије као послодавца (у даљем тексту: послодавац), у складу са Законом о раду и посебним законима (у даљем тексту: закон).

У случају да су појединим одредбама овог правилника утврђена мања права или неповољнији услови рада од права и услова утврђених законом, непосредно се примењује закон.

На права и обавезе који нису утврђени овим правилником непосредно се примењује закон.

О правима, обавезама и одговорностима запосленог одлучује Управни одбор.

ОСНОВНА ПРАВА И ОБАВЕЗЕ
Права запослених
Члан 2

Запослени има, у складу са законом и овим правилником, право на:

  1. одговарајућу зараду;
  2. безбедност и здравље на раду;
  3. здравствену заштиту, заштиту личног интегритета, достојанство личности и друга права у случају болести, смањења или губитка радне способности и старости;
  4. материјално обезбеђење за време привремене незапослености;
  5. заштиту од злостављања на раду;
  6. право на друге облике заштите у складу са законом и овим правилником.

Запослени има право на посебну заштиту ради неге детета, а запослена жена и право на посебну заштиту за време трудноће и порођаја, у складу са законом.

Запослени млађи од 18 година живота и запослена особа са инвалидитетом имају право на посебну заштиту у складу са законом и овим правилником.

Члан 3

Запослени непосредно, односно преко својих представника, имају право на удруживање, учешће у преговорима за закључивање колективног уговора, мирно решавање колективних и индивидуалних радних спорова, консултовање, информисање и изражавање својих ставова о битним питањима у области рада.

Обавезе запослених
Члан 4

Запослени је дужан да:

  1. савесно и одговорно обавља послове на којима ради;
  2. поштује организацију рада и пословања, као и услове и правила послодавца у вези са испуњавањем уговорних и других обавеза из радног односа;
  3. обавести послодавца о битним околностима које утичу или би могле да утичу на обављање послова утврђених уговором о раду;
  4. обавести послодавца о свакој врсти потенцијалне опасности за живот и здравље и настанак материјалне штете;
  5. по одлуци Управног одбора стручно се оспособљава и обучава.
Обавезе послодавца
Члан 5

Послодавац је дужан да:

  1. запосленом обезбеди обављање послова утврђених уговором о раду;
  2. запосленом обезбеди услове рада и организује рад, безбедност и заштиту живота и здравља на раду, у складу са законом и другим прописима;
  3. запосленом за обављени рад исплати зараду, у складу са законом, овим правилником и уговором о раду;
  4. запосленом пружи обавештење о условима рада, организацији рада, прописима о безбедности и заштити живота и здравља на раду, као и о прописима о забрани злостављања на раду;
  5. организује рад на начин којим се спречава појава злостављања на раду и у вези с радом од стране Управног одбора, односно, одговорног лица или запослених;
  6. организује и спроведе забрану пушења у радним просторијама у складу са законом.
Члан 6

Управни одбор може да одреди лице за подршку коме запослени који сумња да је изложен злостављању може да се обрати ради пружања савета и подршке.

Лице за подршку треба да има развијене организационе и аналитичке способности, одговорност, тачност и поузданост, комуникативност и тактичност у међуљудским односима као и способност за сарадњу.

Лице за подршку треба да посаветује и предложи могуће правце за даље деловање и да објасни улоге лица, која су према закону укључена у поступак за заштиту од злостављања и случајеве у којима није потребно покретање поступка посредовања.

Поступак за заштиту од злостављања спроводи се у складу са Законом о спречавању злостављања на раду.

ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА
Услови за заснивање радног односа
Члан 7

Послодавац може да заснује радни однос с лицем које има најмање 15 година живота и које испуњава услов психофизичке и здравствене способности, као и посебне услове за рад на одређеним пословима, утврђене законом, односно Правилником о организацији и систематизацији послова.

Послодавац може да заснује радни однос и с лицем које има утврђен статус особе са инвалидитетом, у складу са законом којим се уређује професионална рехабилитација и запошљавање особа са инвалидитетом.

Послодавац може да заснује радни однос с лицем млађим од 18 година живота само уз писану сагласност родитеља, усвојиоца или стараоца, ако такав рад не угрожава његово здравље, морал и образовање, односно ако такав рад није забрањен законом.

Лице млађе од 18 година живота може да заснује радни однос само на основу налаза надлежног здравственог органа којим се утврђује да је способно за обављање послова за које заснива радни однос и да такви послови нису штетни за његово здравље.

Члан 8

Приликом заснивања радног односа кандидат је дужан да послодавцу достави исправе и друге доказе о испуњености услова за рад на пословима за које заснива радни однос, утврђене Правилником о организацији и систематизацији послова.

Члан 9

Послодавац је дужан да пре закључивања уговора о раду кандидата обавести о послу, условима рада, правима и обавезама из радног односа.

Уговор о раду
Члан 10

Радни однос се заснива уговором о раду.

Уговор о раду закључују запослени и послодавац.

Уговор о раду сматра се закљученим кад га потпишу запослени и председник удружења, односно лице овлашћено законом или општим актом послодавца.

Уговор о раду закључује се у најмање три примерка од којих се један предаје запосленом, а два задржава послодавац.

Члан 11

Уговор о раду закључује се пре ступања запосленог на рад, у писаном облику.

Члан 12

Уговор о раду садржи:

  1. назив и седиште послодавца;
  2. лично име запосленог, место пребивалишта, односно боравишта запосленог;
  3. врсту и степен стручне спреме, односно образовања запосленог, који су услов за обављање послова за које се закључује уговор о раду;
  4. назив и опис послова које запослени треба да обавља;
  5. место рада;
  6. врсту радног односа (на неодређено или одређено време);
  7. трајање уговора о раду на одређено време;
  8. дан почетка рада;
  9. радно време (пуно, непуно или скраћено);
  10. новчани износ основне зараде на дан закључења уговора о раду;
  11. елементе за утврђивање основне зараде, радног учинка, накнаде зараде, увећане зараде и друга примања запосленог (ако нису утврђени Правилником о раду);
  12. рокове за исплату зараде и других примања на која запослени има право;
  13. трајање недељног радног времена;

Уговором о раду могу да се уговоре и друга права и обавезе. На права и обавезе који нису утврђени уговором о раду примењују се одговарајуће одредбе закона и овог правилника.

Радни однос с пуним и непуним радним временом
Члан 13

Радни однос се заснива, по правилу, с пуним радним временом.

Радни однос може да се заснује и за рад с непуним радним временом, у случају када је Правилником о организацији и систематизацији послова обим послова радног места такав да не захтева радно ангажовање с пуним радним временом.

Запослени који ради с непуним радним временом има сва права из радног односа сразмерно времену проведеном на раду, осим ако за поједина права законом, овим правилником и уговором о раду није другачије одређено.

ОБРАЗОВАЊЕ, СТРУЧНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ И УСАВРШАВАЊЕ
Члан 14

Запослени има право и дужност да се у току рада образује, стручно оспособљава и усавршава када то захтевају потребе процеса рада и увођење новог начина и организације рада, у складу са одлуком Управног одбора.

Трошкови образовања, стручног оспособљавања и усавршавања, као што су: трошкови уписа, школарине, полагања испита, набавке уџбеника и друге стручне литературе, као и други трошкови, обезбеђују се из средстава послодавца, у висини одређеној одлуком Управног одбора.

У случају да запослени прекине образовање, стручно оспособљавање или усавршавање, дужан је да послодавцу надокнади трошкове, осим ако Управни одбор донесе мишљење да је прекид настао из оправданих разлога.

РАДНО ВРЕМЕ
Пуно и непуно радно време
Члан 15

Пуно радно време износи 40 часова недељно.

Непуно радно време јесте радно време краће од пуног радног времена.

Прековремени рад
Члан 16

Прековремени рад не може да траје дуже од осам часова недељно.

Запослени не може да ради дуже од 12 часова дневно укључујући и прековремени рад.

Запослени има право да на основу прибележеног прековременог рада, уз сагласност Управног одбора, себи умањи радне сате или узме слободан дан током радне недеље.

Распоред радног времена
Члан 17

Радна недеља траје пет радних дана.

Распоред радног времена у оквиру радне недеље утврђује Управни одбор.

Радни дан, по правилу, траје осам часова.

ОДМОРИ И ОДСУСТВА
Одмор у току дневног рада
Члан 18

Запослени који ради најмање шест часова дневно има право на одмор у току дневног рада у трајању од 30 минута.

Запослени који ради најмање четири часа дневно, а краће од пет часова има право на одмор у току рада у трајању од 15 минута.

Запослени који ради најмање пет часова дневно, а краће од шест часова има право на одмор у току рада у трајању од 20 минута.

Запослени који ради десет или дуже часова дневно има право на одмор у току рада у трајању од 50 минута који може да користи из два дела.

Одмор у току дневног рада не може да се користи на почетку и на крају радног времена.

Време одмора из ставова 1‒4 овог члана урачунава се у радно време.

Годишњи одмор
Члан 19

У свакој календарској години запослени има право на годишњи одмор у трајању од 20 радних дана, с тим да се овај законски минимум увећава по основу следећих критеријума:

  1. радно искуство ‒ од 0 до 5 радних дана:
    • од 6 до 10 година радног стажа ‒ 1 радни дан,
    • од 11 до 20 година радног стажа ‒ 2 радна дана,
    • преко 20 година радног стажа ‒ 5 радних дана;
  2. самохраном родитељу с дететом до 14 година живота ‒ 1 радни дан;
  3. особи са инвалидитетом ‒ 2 радна дана.

Дужину годишњег одмора одређује Управни одбор применом наведених критеријума.

Члан 20

О распореду коришћења годишњих одмора код послодавца одлучује Управни одбор у зависности од потребе посла, уз претходну консултацију запосленог.

Решење о коришћењу годишњег одмора запосленом се доставља најкасније 15 дана пре датума одређеног за почетак коришћења годишњег одмора, а у случају коришћења годишњег одмора на захтев запосленог решење се доставља непосредно пре коришћења годишњег одмора.

Послодавац може да измени време одређено за коришћење годишњег одмора ако то захтевају потребе посла, најкасније десет радних дана пре дана одређеног за коришћење годишњег одмора.

Одсуство уз накнаду зараде (плаћено одсуство)
Члан 21

Запослени има право на одсуство с рада уз накнаду зараде (плаћено одсуство) у укупном трајању до пет радних дана у току календарске године, и то у случају:

  1. склапања брака ‒ 5 радних дана,
  2. порођаја супруге или партнерке ‒ 5 радних дана,
  3. теже болести члана уже породице ‒ 5 радних дана,
  4. селидбе ‒ 2 радна дана,
  5. заштите и отклањања штетних последица у домаћинству проузрокованих елементарним непогодама ‒ 5 радних дана,
  6. након успешно окончаног посла, због појачаног психофизичког напора ‒ 2 радна дана,
  7. ради образовања уз рад и стручног усавршавања, у складу с годишњим програмом пословања – 5 радних дана.

Поред права на одсуство из става 1 овог члана запослени има право на плаћено одсуство још:

  1. 5 радних дана због смрти члана уже породице,
  2. 2 радна дана због смрти бабе и деде,
  3. 2 узастопна дана за сваки случај добровољног давања крви рачунајући и дан давања крви,
  4. 2 дана за време трајања професионалне рехабилитације особа са инвалидитетом.

Члановима уже породице у смислу ставова 1 и 2 овог члана сматрају се: брачни друг, партнер, деца, браћа, сестре, родитељи, усвојилац и усвојеник, старатељ.

Запослени остварује право на одсуство уз накнаду зараде у случајевима из ставова 1 и 2 овог члана на основу поднетог захтева и приложених доказа.

Неплаћено одсуство и мировање радног односа
Члан 22

Послодавац може запосленом да одобри одсуство без накнаде зараде (неплаћено одсуство).

За време неплаћеног одсуства запосленом мирују права и обавезе из радног односа, ако за поједина права и обавезе законом, општим актом и уговором о раду није друкчије одређено.

ЗАРАДА, НАКНАДА ЗАРАДЕ И ДРУГА ПРИМАЊА
Зарада
Члан 23

Запослени има право на одговарајућу зараду, која се утврђује у складу са законом, овим правилником и уговором о раду.

Зарада се састоји се од зараде за обављени рад и време проведено на раду, зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и сл.) и других примања по основу радног односа, у складу са овим правилником и уговором о раду.

Под зарадом у смислу ставова 1 и 2 овог члана сматра се зарада која садржи порез и доприносе који се плаћају из зараде.

Зарада за обављени рад и време проведено на раду
Члан 24

Зарада за обављени рад и време проведено на раду састоји се од уговорене зараде, дела зараде за радни учинак и увећане зараде.

Члан 25

Уговорена зарада је новчано изражена вредност послова конкретног радног места за пуно радно време и остварени стандардни радни учинак.

Уговорена зарада одређује се на основу услова утврђених правилником о организацији и систематизацији послова потребних зa рад на пословима за које је запослени закључио уговор о раду (стручна спрема за конкретне послове, сложеност и одговорност послова, технички, технолошки и други специфични услови) и времена проведеног на раду.

Члан 26

Запослени има право на увећану зараду у висини утврђеној уговором о раду, у складу са законом.

Основицу за обрачун увећане зараде чини уговорена зарада утврђена у складу са законом, овим правилником и уговором о раду.

Члан 27

Зарада се исплаћује једанпут месечно, а најкасније до петог у месецу за претходни месец.

Накнада трошкова
Члан 28

Запослени има право на накнаду трошкова у складу са овим правилником, Политиком путовања и уговором о раду, и то:

  1. за долазак и одлазак с рада, у висини цене претплатне карте у јавном саобраћају или стварним трошковима превоза, ако не постоји могућност куповине претплатне карте, према приложеним превозним картама или рачунима за превоз;
  2. за време проведено на службеном путу у земљи;
  3. за време проведено на службеном путу у иностранству;
  4. смештаја и исхране за рад и боравак на терену, ако смештај и исхрана нису обезбеђени без накнаде;
  5. за исхрану у току рада, у висини утврђеној одлуком Управног одбора;
  6. за регрес за коришћење годишњег одмора, у висини утврђеној одлуком Управног одбора.

Запослени је дужан да обрачун трошкова са службеног пута у земљи и иностранству, са извештајем и одговарајућим рачунима, поднесе на прописаном обрасцу путног налога у року од пет радних дана од дана повратка с пута.

Члан 29

Накнада трошкова превоза, односно коришћења сопственог возила у службене сврхе, као и коришћење службених возила у приватне сврхе, регулише се Политиком путовања.

Друга примања
Члан 30

Послодавац је дужан да запосленом, у складу са овим правилником, исплати:

  1. отпремнину при одласку у пензију, најмање у висини две просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику;
  2. накнаду трошкова погребних услуга у случају смрти члана уже породице, а члановима уже породице у случају смрти запосленог;
  3. накнаду штете због повреде на раду или професионалног обољења.

Члановима уже породице, у смислу става 1 овог члана, сматрају се брачни друг, партнер и деца запосленог.

Члан 31

Уколико финансијске могућности послодавца допуштају, послодавац може запосленом да исплати:

  1. солидарну помоћ за случај: дуже и теже болести или повреде на раду, куповину лекова, лечења у земљи и иностранству, здравствене рехабилитације, инвалидности запосленог, штете од елементарних непогода, накнаду трошкова погребних услуга у случају смрти родитеља запосленог, као и у другим случајевима, у висини утврђеној одлуком Управног одбора;
  2. јубиларну награду поводом сваких 10 (десет) година рада код послодавца (10, 20, 30, 40 година) у висини утврђеној одлуком Управног одбора.

Послодавац може, зависно од финансијских могућности, да обезбеди новогодишње и божићне поклоне за запослене – родитеље с децом до 12 година живота, као и поклоне за запослене.

ИЗМЕНА УГОВОРА О РАДУ
Измена уговорених услова рада
Члан 32

Послодавац може запосленом да понуди измену уговорених услова рада (у даљем тексту: анекс уговора):

  1. ради премештаја на други одговарајући посао, због потреба процеса и организације рада;
  2. ради премештаја у друго место рада код истог послодавца;
  3. ако је запосленом који је вишак обезбедио остваривање права на премештај на друге послове, рад код другог послодавца, преквалификацију или доквалификацију, непуно радно време или друга права;
  4. ради промене елемената за утврђивање основне зараде, радног учинка, накнаде зарада, увећане зараде и других примања која су садржана у уговору о раду;
  5. у другим случајевима утврђеним законом и уговором о раду.

Одговарајућим послом у смислу става 1 тачке 1) овог члана сматра се посао за чије се обављање захтева иста врста и степен стручне спреме који су утврђени уговором о раду.

Члан 33

Уз анекс уговора о раду (у даљем тексту: анекс уговора) послодавац је дужан да запосленом достави писано обавештење које садржи: разлоге за понуђени анекс уговора, рок у коме запослени треба да се изјасни, који не може бити краћи од осам радних дана и правне последице које могу да настану непотписивањем анекса уговора.

Ако запослени потпише анекс уговора у одређеном року, задржава право да пред надлежним судом оспорава законитост тог анекса.

Запослени који одбије понуду анекса уговора у одређеном року, задржава право да у судском поступку поводом отказа уговора о раду због одбијања закључења анекса уговора у случају измене уговорених услова рада утврђених законом и овим правилником, оспорава законитост анекса уговора.

Сматра се да је запослени одбио понуду анекса уговора ако не потпише анекс уговора у року из става 1 овог члана.

Члан 34

У случају закључивања анекса уговора на иницијативу запосленог не примењује се поступак за понуду анекса уговора о раду утврђен у ставу 1 претходног члана.

Измена личних података о запосленом и података о послодавцу и других података којима се не мењају услови рада може да се констатује анексом уговора, на основу одговарајуће документације, без спровођења поступка за понуду анекса у смислу члана 33 овог правилника.

Уговор о раду са анексима који су саставни део тог уговора могу да се замене пречишћеним текстом уговора о раду, који потписују запослени и председник удружења, односно лице овлашћено законом или општим актом послодавца.

НАКНАДА ШТЕТЕ
Члан 35

Запослени је одговоран за штету коју је на раду или у вези с радом, намерно или крајњом непажњом, проузроковао послодавцу, у складу са законом.

Ако штету проузрокује више запослених, сваки запослени је одговоран за део штете коју је проузроковао.

Ако се за запосленог из става 2 овог члана не може утврдити део штете коју је проузроковао, сматра се да су сви запослени подједнако одговорни и штету накнађују у једнаким деловима.

Ако је више запослених проузроковало штету кривичним делом са умишљајем, за штету одговарају солидарно.

Постојање штете, њену висину, околности под којима је настала, ко је штету проузроковао и како се накнађује ‒ утврђује трочлана комисија коју именује Управни одбор.

Ако се накнада штете не оствари у складу са одредбама става 5 овог члана, о накнади штете одлучује надлежни суд.

Запослени који је на раду или у вези с радом намерно или крајњом непажњом проузроковао штету трећем лицу, а коју је накнадио послодавац, дужан је да послодавцу накнади износ исплаћене штете.

Члан 36

Ако запослени претрпи повреду или штету на раду или у вези с радом, послодавац је дужан да му накнади штету, у складу са законом.

ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА
Разлози за престанак радног oдноса
Члан 37

Радни однос престаје:

  1. истеком рока за који је заснован;
  2. кад запослени наврши законом дефинисане године живота и године стажа осигурања, ако се послодавац и запослени другачије не споразумеју;
  3. споразумом између запосленог и послодавца;
  4. отказом уговора о раду од стране послодавца или запосленог;
  5. на захтев родитеља или старатеља запосленог млађег од 18 година живота;
  6. смрћу запосленог;
  7. у другим случајевима утврђеним законом.
ВИШАК ЗАПОСЛЕНИХ
Члан 38

Послодавац може да откаже уговор о раду запосленом по основу вишка запослених ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла, под условима и у поступку прописаним законом и овим правилником.

Члан 39

Критеријум за утврђивање вишка запослених не може да буде одсуствовање запосленог с рада због привремене спречености за рад, трудноће, породиљског одсуства, неге детета и посебне неге детета.

Члан 40

Ако откаже уговор о раду запосленом у случају из члана 38 овог правилника, послодавац не може на истим пословима да запосли друго лице у року од три месеца од дана престанка радног односа.

Ако пре истека рока из става 1 овог члана настане потреба за обављањем истих послова, предност за закључивање уговора о раду има запослени коме је престао радни однос.

Члан 41

Послодавац је дужан да пре отказа уговора о раду, у смислу члана 38 овог правилника, запосленом исплати отпремнину у висини збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца.

Зарадом у смислу става 1 овог члана сматра се просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина.

Члан 42

Запослени коме послодавац после исплате отпремнине из члана 41 овог правилника откаже уговор о раду због престанка потребе за његовим радом остварује право на новчану накнаду и право на пензијско и инвалидско осигурање и здравствену заштиту, у складу с прописима о запошљавању.

ОСТВАРИВАЊЕ И ЗАШТИТА ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ
Члан 43

О правима, обавезама и одговорностима из радног односа одлучује Управни одбор.

Члан 44

Спорна питања између послодавца и запосленог, пре покретања поступка пред надлежним судом, могу се решавати у поступку споразумног решавања спорних питања између послодавца и запосленог.

Спорна питања у смислу става 1 овог члана решава арбитар.

Арбитра споразумом одређују стране у спору из реда стручњака у области која је предмет спора.

Рок за покретање поступка пред арбитром јесте три дана од дана достављања решења запосленом.

Арбитар је дужан да донесе одлуку у року од 10 дана од дана подношења захтева за споразумно решавање спорних питања.

За време трајања поступка пред арбитром због отказа уговора о раду, запосленом мирује радни однос.

Ако арбитар у року из става 5 овог члана не донесе одлуку, решење о отказу уговора о раду постаје извршно.

Одлука арбитра је коначна и обавезује послодавца и запосленог.

Члан 45

Против решења којим је повређено право запосленог или кад је запослени сазнао за повреду права, запослени може да покрене спор пред надлежним судом у року од 60 дана од дана достављања решења, односно сазнања за повреду права.

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 46

Ступањем на снагу овог правилника престаје да важи Политика радног ангажовања усвојена 24. фебруара 2013. године.

Члан 47

Правилник ступа на снагу даном усвајања од стране Управног одбора.

У Београду,
Дана 05.07.2021. године