Пројекат:Откривање Пештера

Извор: Викимедија
Иди на навигацију Иди на претрагу


Откривање Пештера
Discovering Pešter
Откривање Пештера (Discovering Pešter) има за циљ истраживање и документовање природних, етнографских и друштвено-социјалних карактеристика мултиетничног становништва Пештерске висоравни, током годишњег циклуса, којима се обухвта:
  • Парк природе Голија, Сјеница
  • Предео изузетних одлика Долина Малог Рзава, Ариље
  • Специјални резерват природе Пештерско поље, Сјеница са карактеристичним рељефом, природом, речним токовима (Вапа, Увац);
    • становање (куће, окућнице, летња станишта);
    • привредне активности (сточарство, сточарска станишта, активности);
    • споменици, верски и сакрални објекти;
    • материјална и нематеријална културна добра;
    • карактеристична храна и слично.
За наведене области илустроваће се и документовати значајним бројем релевантних фотографија, текстуалним и аудио записима, ГПС путањама са назначеним значајним тачкама и сав материјал биће доступан на Вики пројектима (Википедији, Викимедијиној Остави).
Pešter.jpg

Активности

2015.

Прва фаза пројекта „Откривање Пештера (Discovering Pešter)“ реализована је у периоду од 16. до 20. марта 2015. године. Циљ путовања и обиласка Пештера био је да се пештерски предели, изузетних природних одлика, забележе у зимским условима. Сунчано време и доста снега омогућили су да се сними приближно 2100 фотографија. Након селекције и обраде, на Викимедијину оставу постављено је приближно 1500 фотографија.

Организациони тим чинили су:

  1. Зоран Цветковић, Београд, вођа пројекта
  2. др Емил Влајић, Зајечар (фотограф и лекар тима)
  3. Рамо Тахировић, Сјеница (возач тима, сниматељ, фотограф и познати хроничар пештерског краја)
  4. Аднан Синановић, Сјеница (ТО општине Сјеница, водич)
  5. Бобан Васојевић, Сјеница (ТО општине Сјеница, водич)
  6. Сретко Ковачевић, Сјеница (возач тима и водич)
Članovi projektnog tima "Otkrivanje Peštera - Discovering Pešter".JPG

Чланови тима на Шарском кршу: Бобан Васојевић, Рамо Тахировић, Зоран Цветковић, Аднан Синановић и Емил Влајић

Путовања и обиласци

Током реализације прве фазе пројекта, пређен је 271 km. Посећена су следећа насеља и делови Пештера:

  1. Понедељак, 16.3.2015: 60 km, Медаре, Зајечиће, Крће, Врсенице, Кијевци, Читлук, Цетановиће, Расно, Тузиње, Карајукића Бунари, Угао, Карајукића Бунари, Биоц, Буђево, Раждагиња, Зајечиће, Гиљева, Медаре, Сјеница
  2. Уторак, 17.3.2015: 85 km, Меандри Вапе, Градац, извор Вапе, Штаваљ, Брњица, Гољски пут, Шарски крш, Дуга Пољана, Пештер, Дражевиће, Камешница, Пештерско поље, Расно, Тудиње, Карајукића Бунари, Буђево, планина Диљева, Буђево, Сјеница
  3. Среда, 18.3.2015: 75 km, Врела, извор Грабовице, Ски центар Жари, Пријесек, Тријебине, Пријеворац, Крајиновиће, Вишњева, Баре, Височка, Манастир Куманица, Врдничка Ланишта, Захумско, Баре, Осјеченик, Сјеница
  4. Четвртак, 19.3.2015: 21 km, Ски центар Жари, Ски центер Жари, Врела, извор Грабовице, Сјеница
  5. Петак, 20.3.2015: 10 km Сјеница и околина
GPS putanja obilazaka Peštera u martu 2015..jpg

Искуства, утисци и фотографије, снимљене током обилазака, потврдили су претпоставку да је Пештер простор изузетних природних карактеристика, настањен изразито гостопримљивим становништвом. Између осталог, занимљиво је било зими посетити Карајукића Бунаре, где је 1986. године забележена икада измерена најнижа температура на Пештерској висоравни и Србији: -39,4º.

Током боравка на Пештеру изузетну подршку пружила нам је Туристичка организација општине Сјеница, без које не бисмо доживели ни део зимског Пештера.

Друга фаза:

  1. Путовање до Сјенице и назад: Београд – Смедерево - Чачак – Пожега – Ариље Ивањица – Сјеница: 337 km x 2 = 674 km
  2. Сјеница – Пискавице – Буђево – Карајукића Бунари – Тутин – Рибариће – језеро Газиводе - Црна Ријека – манастир Црна река (182 km)
  3. Сјеница – Доња Вапа – Сјеница – Горња Вапа (24 km)
  4. Сјеница – Штаваљ – Дуга Пољана – Нови Пазар (112 km)
  5. Сјеница - кањон Увца (56 km)
Projekat "Otkrivanje Peštera", juni 2015.jpg

Најаве

Контакт

zcvetkovic@infotrend.rs