Образовни програм

Образовни програм Викимедије Србије намењен је свим образовно-научним институцијама у земљи (школе, факултети, институти) и има за циљ ширење слободног и свима доступног знања, као и подизање свести о његовом значају. Основна визија је да се Википедија и њој сродни Вики пројекти популаризују и обогате новим садржајем, у академском окружењу. Образовни програм сачињен је од низа пројеката, који су прилагођени различитим циљним групама (наставници, ученици, студенти). Пројекти се спроводе кроз разне обуке, семинаре, уређивачке маратоне и слично. Све образовне пројекте стратешки усмерава и прати Академски одбор Викимедије Србије.

Пројекти који се тренутно спроводе:

Вики-гимназијалац
Вики-студент
Акредитовани семинар за наставнике
Еду Вики-камп

Вики гимназијалац

Вики-студент

Вики-студент је пројекат намењен факултетима и другим високошколским установама и остварује се кроз сарадњу са професорима/асистентима. Идеја пројекта је да се студенти упознају са Википедијом, њеним значењем, предностима и пре свега уређивањем.

Циљ пројекта је увести Википедију и дриге Вики пројекте у високошколски образовни систем путем писања семинарских радова на задате теме из одређеног факултетског предмета. Други циљеви су ширење информације о слободном знању и техничка обука студената за коришћење и обогаћивање Вики-пројеката слободног знања.

Појединачни факултети имају своје Вики амбасадоре - студенте који организују активности на њему ради остваривања ових циља.

{{#!:

Име и презиме	Позиција	Период
Никола Спасојевић	Амбасадор ВМРС на Београдском универзитету	2015. година
Јована Милошевић	Амбасадорка ВМРС на Филолошком факултету у Београду	2015. година
Марко Адам	Амбасадор ВМРС на Математичком факултету	2015 -
Вукашин Живковић	Амбасадор ВМРС на Факултету безбедности	2015 -
Ратко Ђорђевић	Амбасадор ВМРС на Пољопривредном факултету	2015 -
Миљан Николић	Амбасадор ВМРС на Факултету педагошких наука у Врању	2015 -
Јован Петровић	Амбасадор ВМРС на Факултету инжењерских наука у Крагујевцу	2016 -
Милош Тодоровић	Амбасадор ВМРС на Филозофском факултету у Београду	2016 -

}}

Пројекат се може пратити на странама уноса на Википедији и Еду екстензији где се могу видети уноси од самог почетка пројекта.

Акредитовани семинар за наставнике

Акредитовани семинар за наставнике (Accredited seminars for teachers) представља могућност усавршавања наставника основних и средњих школа кроз примену онлајн Вики алата. Семинар под називом Примена онлајн вики алата као дидактичких средстава у настави и учењу реализује Викимедија Србије и акредитован је код Завода за унапређивање образовања и васпитања на период од две школске године: 2016/2017 и 2017/2018. под каталошким бројем 440 (компетенција: К2, приоритети: 3). Главни циљеви су унапређивање компетенција запослених у образовању за примену нових и отворених платформи за учење заснованих на вики алатима и унапређење квалитета наставног и васпитног процеса. Семинар траје осам сати, носи осам поена и бесплатан је за све учеснике. Осмишљен је тако да се састоји из теоријског и практичног дела, а намењен је како наставницима општеобразовних и стручних предмета у гимназијама и средњим стручним школама тако и наставницима виших разреда основне школе. Током теоријског дела, учесници имају прилику да сазнају више о следећим темама:

Основни принципи вики пројеката
Википедија у образовним процесима - примери добре праксе
Презентовање вики алата
Израда вики чланка
Примена у настави

Практични део подразумева стицање знања и развијање вештина за израду нових или допуну постојећих чланака на Википедији (по избору учесника) које се могу применити у настави. Рад не захтева вештине програмирања и семинар је креиран тако да наставници могу да примене стечене вештине у учионици непосредно по завршетку.

Након семинара учесници добијају уверење о похађаној обуци и даљу подршку тима Викимедије Србије у реализацији наученог у пракси. Фотографије са семинара можете видети на овом линку.

Сви заинтересовани за семинар се могу пријавити овде.

Викимедија Србије је 05.12.2016. од Министарства просвете, науке и технолошког развоја добила средства за реализацију четири семинара у 2017. години. Средства су додељена на основу Јавног позива за учешће у коришћењу финансијских средстава Министарства просвете, науке и технолошког развоја намењеним за дотације невладиним организацијама значајним за образовање. Од посебног значаја за развој семинара су искуства која учесници имају након семинара и примене наученог у пракси. Зато нас је посебно обрадовала вест да је Зорана Матићевић, наставница социологије у 15. и 3. београдској гимназији, освојила друго место на конкурсу "Сазнали на семинару и применили у пракси 2016." за рад "Израда вики чланака из области социологије, шта могу да урадим?". Конкурс је приредио Завод за унапређивање образовања и васпитања, а њен рад је изабран у конкуренцији од 80 радова. Резултате поменутог конкурса можете погледати овде а све објављене радове можете прочитати овде.

Акредитовани семинар који је Викимедија Србије организовала у школској 2014/2015 и 2015/2016. звао се Примена онлајн вики енциклопедије на српском језику у настави и учењу и био је реализован у сарадњи са Просветним прегледом д.о.о. Београд.

ЕдуВики камп

Образовни кампови већ постоје као развијена пракса у другим огранцима (нпр. Јерменија), где су се показали као веома успешан начин ангажовања студената и ученика. У оквиру образовног програма Викимедија Србије у претходној години формирала је тим амбасадора на факултетима. Ова група студената-волонтера била је активна, али је чињеница да им недостаје још чланова и да треба радити на додатном оснаживању и едукацији, како би могли што квалитетније да обављају планиране активности. Боље припремљени и обучени амбасадори и/или волонтери могу значајно да допринесу квалитету образовног програма. Еду камп је осмишљен са идејом да се група студената/средњошколаца додатно едукује и умрежи, како би се направила база амбасадора образовног програма и/или тима активних волонтера. Ових пет дана у природи, испуњених онлајн (уређивање Википедије и других Вики-пројеката) и офлајн активностима (Вики експедиције, тим билдинг активности, развијање вештина презентовања и сл.), треба да подстакну студенте/ученике заинтересоване за Википедију и остале Викимедијине пројекте да се укључе активније у рад Викимедије Србије.

Први Еду Вики камп одржан је на Голији од 8. до 12. августа 2016. Одобрене су стипендије за 11 учесника који су показали највише ентузијазма да се придруже мисији Задужбине Викимедија – слободно знање за све. Тако су Милена Миленковић, Марија Браловић, Анђела Зувић, Сања Краишниковић, Стефан Митић, Милош Тодоровић, Марко Станојевић, Миљан Симоновић, Вукашин Живковић, Далибор Краишниковић и Мирослав Лоци били први ЕдуВики кампери који су дали свој допринос развоју Еду програма, али и обогаћивању Википедије и Викимедијине оставе. Да су овакви кампови потребни и плодоносни, говори и чињеница да је 100 одсто анкетираних учесника рекло да је камп испунио њихова очекивања, да су научили нове ствари које могу да примењују на свим Вики пројектима, а посебно су похвалили интерактивност предавања и комуникацију са организаторима. Верујемо да ће сви кампери наставити да шире идеју и мисију о слободном знању, као и да постану нови Вики-амбасадори на факултетима и у заједницама одакле долазе. Извештај са кампа који је одржан на Голији и галерију фотографија можете погледати овде.

Други Еду Вики камп ће бити одржан у Врњачкој Бањи од 17. до 21. јула 2017. Камп је развијен са идејом окупљања младих људи добре воље, активних уредника, Вики амбасадора и осталих заинтересованих за обогаћивање Википедије и других Вики пројеката, како би, у тимском духу, унапређивали вештине за развој образовног програма Викимедије Србије. Програм Еду Вики кампа биће разноврстан и обухватиће фото-туре, уређивачке маратоне, тим билдинг и многе друге активности. Камп је намењен ученицима завршне године средњих школа и студентима. Сви заинтересовани се могу пријавити попуњавањем формулара до 15. јуна 2017. Више информација о кампу можете прочитати овде.

Актуелно

Актуелни пројекти

Пројекат Вики гимназијалац је тренутно актуелан у следећим установама: {{#!:

Установа	Наставник	Предмет
Гимназија "Свети Сава"	Дарко Бајић	Географија
Девета гимназија	Милена Марић	Секција
Електротехничка школа „Никола Тесла“, Панчево	Тања Станковић	Секција
Математичка гимназија	Јелена Хаџи-Пурић	Информатика
Пољопривредна школа "Соња Маринковић", Пожаревац	Биљана Мрђа	Информатика
Савремена гимназија	Иван Матејић	Секција
Тринаеста београдска гимназија	Дивна Стаменковић	Математика

}}

Пројекат Вики студент је тренутно актуелан у следећим установама: {{#!:

Установа	Професор	Предмет
Географски факултет	Јелена Луковић	Заштита природе
Математички факултет Универзитета у Београду
Педагошки факултет у Врању Универзитета у Нишу	Марко Станковић	Информационе технологије
Пољопривредни факултет	Драгана Дудић, Јелена Козодеровић, Драгица Радовановић, Весна Пајић	Информатика
Филолошки факултет	Јелена Гледић	Кинески језик 5
Филолошки факултет	Јелена Гледић	Кинеска култура 1

}}

Планирани семинари

Наредни акредитовани семинар биће одржан 04. марта 2017. године у ОШ Милан Ђ. Милићевић у Београду, са почетком у 9.00 часова. Све додатне информације можете добити путем мејл адресе seminari@vikimedija.org, телефоном 060/7454771 (Небојша Ратковић, координатора семинара) или на сајту Завода за унапређивање образовања и васпитања.

Викимедија Србије на Конференцији Нове технологије у образовању 2017

Небојша Ратковић, менаџер образовног програма Викимедије Србије, ће у фебруару 2017. на конференцији Нове технологије у образовању 2017 одржати предавање на тему "Википедија у образовању и њена примена у настави и учењу. Предавање ће бити одржано 11.02.2017. године у сали "ИНСЕРТ" са почетком у 13:30 у оквиру сесије Високо и инклузивно образовање. На конференцији је први пут ове године учесницима дата могућност да одрже и радионице, а радионица Викимедије Србије "Википедија у учионици" ће бити одржана 10.02.2017. са почетком у 10 часова и 11.02.2017. са почетком у 17 часова.

Успешне приче

Ово су приче наших сарадника, професора и наставника који су успешно применили Википедију и друге Вики-пројекте у настави.

Филип Марић

Професор на Математичком факултету у Београду
Назив предмета:
Увод у веб и интернет технологије
Студије:
Основне студије
Величина групе:
100

Задатак:
Студенти су добили задатак да направе Вики-чланке посвећене темама у вези са рачунарским мрежама, интернет и веб технологијама и осталим темама из рачунарства.
Студенти су радо приступали изради ових семинарских радова (делом зато што су били мотивисани поенима које би добијали за њихову успешну реализацију, а делом зато што им се допала идеја креирања слободно доступних материјала на интернету). Сарадња са људима из Викимедије Србија је увек била веома пријатна и њихов ентузијазам се у великој мери пренео и на студенте.

Весна Пајић

Професор на Пољопривредном факултету у Београд

Назив предмета:
Информатика
Студије:
Прва година основних студија
Величина групе:
200
Задатак:
Израда семинарског рада у форми чланка на Википедији, на тему коју су студенти бирали на основу својих интересовања. На ово смо се одлучили јер су у питању студенти прве године који немају довољно стручног знања из области пољопривреде, али и зато што долазе из разних крајева Србије са различитим предзнањима и склоностима.
Студенти који су завршили самостално чланак до међурока били су додатно награђени бонус поенима. Тиме смо желели да мотивишемо студенте да што самосталније приступе изради чланака, а за оне студенте који немају довољно основне информатичке писмености да овај задатак ураде сами смо организовали додатне радионице на којима им је пружена потребна помоћ.

Утисци
Студенти сада са много већом одговорношћу и са више мотивисаности приступају изради семинарског рада када знају да ће њихов рад бити јаван и свима доступан. До тада су семинарски радови студената углавном завршавали у фиокама или на хард диску наставника. Због тога смо одлучили да наставимо са писањем чланака на Википедији и тиме омогућимо да Википедија на српском језику буде богатија за велики број добрих чланака.

Јелена Хаџи-Пурић

Датотека:Jelena hadzi-puric.jpg

Професор на Математичком факултету у Београд

Назив предмета:
Конструкција и анализа алгоритама
Студије:
Мастер студије
Величина групе:
40
Задатак:

Током прве две недеље сам замолила студенте да напишу рецензије постојећих чланака. Могли су да раде и у групама. Обавезно су морали да анализирају садржај чланака, али и прегледност и структуру и да упореде тај чланак са чланцима на другим језицима (ако постоје).
Следеће две недеље су студенти посветили откривању чланака којима је потребно допуна или измена садржаја и референци. Потом су у групама вршили измене чланака.
Следеће 4 недеље студенти су радили финални пројекат. Анализирајући Вики књигу Алгоритми и структуре података која постоји на енглеском и арапском језику, студенти су писали потпуно нове чланке на српској Википедији у вези теме предмета. На крају су презентовали усмено своје искуство у писању чланка и значајне елементе свог чланка уз дискусију да ли су ообрадили све теме које су желели и ако нису, зашто нису.

Утисци
Кад год се ради пројекат из области рачунарских наука, посебан изазов је терминологија. Званични терминолошки речник не постоји. Охрабривала сам студенте да користе заједнице отвореног кода које су радиле већ на пројектима локализације оперативних система или канцеларијских апликација или прегледача. Студенти су имали могућности и да продубе своје вештине изражавања и критичког сагледавања терминолошких проблема, као и да се баве елиминацијом вишезначности у новоткривеним језичким кованицама.
У трећој фази пројекта сам приметила да мањи број студената свој уређивачки посао схвата као копирање садржаја са Google translate сервиса. Затим сам и сама креирала једну од тема користећи поменути сервис и при том нисам рекла да сам то ја урадила, већ неко од колега. Замолила сам студенте да ми помогну да оценим тај чланак (садржај, илустрација, референце, прегледност, разумљивост). Многи студенти су тада рекли да се види из авиона да је чланак бесмислен, јер представља груби превод који они некад користе када треба да на брзину ураде превод чланка са другог језика. Потом смо заједно закључили да уређивање чланака на Википедији је прави приповедачки посао и да заправо имају прилику да постану модерни Хемингвеји.

Анђелка Петровић

Датотека:Andjelka Petrovic.jpg

Наставник у Математичкој гимназија у Београду

Назив предмета:
Српски језик и књижевност
Студије:
Средња школа
Величина групе:
24
Задатак:
Креирање странице на Википедији, а потом и на Вики књигама посвећене епској народној песми „Почетак буне против дахија“.
Задатак је подразумевао следеће кораке:

На основу одабране литературе креирати текст за страницу Википедије
Прикупити све спољне везе које су у контексту одабране теме
Направити резиме основног текста
Превести садржај странице на: енглески, руски, немачки и шпански језик
Уцртати у географску карту појмове који се помињу у епској народној песми „Почетак буне против дахија“

Утисци
Оваквим домаћим задацима ученици се радују. У току рада били смо у сталном контаку: разговарали смо о задацима, решавали недоумице, отклањали препреке и учили заједно. Сви смо били јако мотивисани и уживали смо у раду, који је био динамичан, леп, другачији, али и који је захтевао пуно труда. Резултати су изванредни и поред тога што је у питању тешка песма и текст који ђацима није био близак.

Милена Ристић

Датотека:Milena ristic.png

Наставник у Школи за дизајн у Београду

Назив предмета:
Штампа текстила и Ткање
Величина групе:
17
Задатак:
Припрема текстова за Википедију на српском језику у области дизајна амбалаже, графичког дизајна, индустријског дизајна, дизајна текстила и области ликовне уметности.
Кораци у раду:

прикупљање материјала из различитих извора (стручни текстови на интернету, доступна литература у школској библиотеци) од стране ученика
селекција и обрада прикупљеног материјала, консултације и коректура са наставницима стручних предмета
рад на Википедији (уношење чланака)

Утисци
Захваљујући тимском и интерактивном раду ученици су успели да дођу брже до неопходне литературе за писање странице на Википедији, да стекну знања и вештине која им омогућавају да наставе и самостално развијају своју медијску у информатичку писменост. Такође су и сазнали како Википедију могу да користе у образованом процесу и тиме прошире своја знања.

Досадашњи резултати

Пионирски подухвати Викимедије Србије у сарадњи с образовним институцијама могу се везати за 2005. годину када су одржана прва предавања на факултетима Универзитета у Београду на којима је Википедија представљена академској публици. Том приликом је јасно изнета и жеља за сарадњом Викимедије Србије са образовним институцијама и могућност да се и студенти укључе у њен рад кроз писање чланака уместо класичних семинарских радова. До конкретне реализације ове сарадње је дошло следеће школске 2006/2007. године, када су студенти два факултета, Факултета за физичку хемију и Филолошког факултета Универзитета у Београду, писали чланке за Википедију. Први семинарски рад је био чланак ENIAC написан 18. априла 2007, аутор је био студент прве године Филолошког факултета на предмету Интернет и веб технологије код професорке Цветане Крстев. Плодна сарадња с факултетима је уследила и наредних година када је програм почео да се развија и ван Београда и Србије, обухвативши више од десет факултета и виших школа. Модел који је коришћен при сарадњи мењао се и прилагођавао. У неким случајевима су студенти сами бирали теме, понекад су теме биле фокусиране на одређену експертску област, а некада је један студент радио и по више мањих чланака. Такође, некада је чланак заједно писало више студената, у појединим случајевима се рад заснивао већином на превођењу, а каткад су чланци настајали из више различитих извора. Сарадње са институцијама су углавном инициране од стране Викимедије Србије, али је било је случајева када су професори сами откривали Википедију и најпре самостално уврстили рад на Википедији у свој курикулум, а потом контактирали Викимедију Србије.

Током година, било је пуно различитих идеја које су потекле од сарадника на факултетима а тицале су се модела по којем ће студенти радити у оквиру програма. На предмету асист. Јелене Хаџи-Пурић студенти Математичког факултета Универзитета у Београду су преводили чланак по чланак - целу књигу са Википедије са енглеског на српски језик, а било је и идеја да се неке локалне теме са српског преводе на друге језике. Посебно се истиче иновативна идеја асистенткиње Јасмине Николић са Катедре за иберијске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду и њених сарадника с других катедри, где су студенти у групама радили чланке помоћу „скрам” технологије – у итеративном процесу чланци су поправљани, а повратне информације су резултирале новим, бољим верзијама. Чланци настали на овај начин су се, по уложеном труду, али и добијеном квалитету, истицали над чланцима добијеним на друге начине. Богато искуство у раду стицано је током низа година. Велики број студената се на тај начин упознао с Википедијом, настали су многи чланци, а из тог искуства сви су изашли богатији и спремнији за даље изазове нових технологија, укључујући и Википедију. Године 2011. појавила се замисао да се ова корисна идеја експериментално испроба и са гимназијалцима. Пројекат Вики-гимназијалац отпочео је у Седмој београдској гимназији на часовима географије, као резултат сарадње професора Мирослава Маркићевића и некадашњег ученика те школе и активног Википедијанца, Ивана Матејића. Можда највећи помак у развоју програма настаје 2012. године, формирањем Академског одбора (АО) Викимедије Србије, који се посебно бави развојем образовног програма. Први састав овог одбора чинили су: Ђорђе Стакић, који је изабран за председника АО, Иван Матејић, подпредседник, Филип Маљковић и Драган Сатарић. Од 2012. укључила се и Трећа београдска гимназија, затим, наредне године и Земунска гимназија. Професори ових гимназија поделили су своја искуства са другим заинтересованим професорима, на симпозијуму „Математика и примене”. Исте године је на Математичком факултету представљен рад „Иновације у настави информатике у школама кроз рад ученика на Википедији”, штампан у зборнику 2014. Аутори тог рада су професори Марина Нешовић, Иван Лазаревић и Ђорђе Стакић. У наредне три школске године, програму се прикључило више од петнаест гимназија и средњих школа из Србије. При Математичкој гимназији били су укључени и ученици осмог разреда, и то је практично први пут да су се и основци преко школе укључили у активности на Википедији. Као круна успеха у реализацији образовног програма, марта 2014. организована је „Еду вики” конференција. Од школске 2014/15 године, наставним планом и програмом предвиђено је да се ученици гимназије упознају с викијима. Професор Филип Марић с Математичког факултета је за издавачку кућу Клет припремио уџбеник Информатика за другу годину гимназије, где се међу темама нашла и Вики-синтакса. У сарадњи са Просветни прегледом, Викимедија Србије је код Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ) акредитовала семинар Примена онлајн вики енциклопедије на српском језику у настави и учењу за школску 2014/15. и 2015/16. годину. До сада је обуку прошло више од 100 наставника. Важне новине у развоју програма десиле су се се током 2015. године. Никола Спасојевић изабран је за првог Амбасадора Викимедије Србије на Београдском универзитету. Током године, тиму амбасадора су се придружили: Јована Милошевић - амбасадор на Филолошком факултету; Марко Адам - амбасадор на Математичком факултету и Вукашин Живковић - амбасадор на Факултету безбедности. У јануару уведена је и дуго планирана позиција Менаџера образовног програма. На овај начин, створени услови за стратешки развој програма.

У оквиру образовног програма, током последњих десет година, учествовало je преко 2500 студената и ученика и преко 100 професора, наставника и учитеља из 47 образовних институција у 9 градова у Србији. Током програма, написано је и допуњено више од 3000 чланака на Википедији на српском језику и направљено је неколико књига на пројекту Вики-књиге.

Најмасовнији уноси у 2015. години представљени су у табели:

{{#!:

	Број написаних чланака	Број допуњених чланака	Број учесника	Број позитивних бајтова	Број негативних бајтова	Укупан број бајтова	Активни уредници	Нови активни уредници
Факултет инжењерских наука, Крагујевац	789	5	20	15675049	521876	16196925	1	19
Виша школа електротехнике и рачунарства	296	14	107	2241778	145082	2386860	84	1
Рударско- геолошки факултет	256	0	62	195011	5798	200809	3	0
Трећа београдска гимназија	165	3	138	2359834	121421	2481255	0	66
Петнаеста београдска гимназија	104	1	74	699150	84557783707	783707	0	26

}}

Контакти

Архива

О нашем програму се прича и у широј заједници:

2015

Вики-гимназијалац

Пројекат се може пратити на странама уноса на Википедији, где се могу видети уноси од самог почетка пројекта.

Активности

Википедија на факултетима

Вики студент је пројекат намењен фаултетима и њиховим студентима и професорима/асистентима. Идеја пројекта је да се студенти упознају са Википедијом, њеним значењем, предностима и пре свега уређивањем, а да се професори/асистенти подстакну на коришћење модерног приступа у настави. Циљ пројекта је увести Википедију у високошколски образовни систем путем писања семинарских радова на задате теме из одређеног факултетског предмета. Пројекат се може пратити на странама уноса на Википедији, где се могу видети уноси од самог почетка пројекта.

Активности

Wiki adventure

Главна идеја овог пројекта је имплементација Вики авантуре у средњим школама како би се започео нови начин едукације средњошколаца у погледу уређивања Википедије. Главни циљеви су приближавање Википедије млађој публици на нов и интересантан начин, али и поређење резултата у односу на резултате добијене кроз стандардне радионице. Ово ће се реализовати кроз неколико активности и то:

превођење Авантуре кроз Википедију на српски језик
техничка имплементација Авантуре кроз Википедију
промоција Авантуре кроз Википедију у већим градовима у Србији
радионице са средњошколцима у већим градовима у Србији
евалуација
анализа упоређивања
представљање резултата Заједници

Wiki school - Our school

Главни циљ пројекта је унапређивање дигиталних компетенција наставника и ученика кроз оспособљавање за коришћење и креирање ресурса у оквиру пројеката Викимедије. Специфични циљеви пројекта су:

допринос развoју слободног знања кроз увећање базе знања на ресурсима у оквиру пројеката Викимедије;
развијање сарадничких, партнерских односа наставника и ученика кроз унапређивање комуникације у директном контакту и у онлајн окружењу;
умрежавање наставника, ученика и школа Поморавља, Ресаве и Левча кроз сарадњу и комуникацију путем средстава ИКТ;
развијање свести наставника основних школа о потреби страног усавршавања личних и професионалних компетенција и целоживотног учења.

Мере успеха:

50 наставника упознато са концептом Викимедије и обучено за укључивање у рад на Викимедијиним пројектима на семинару стручног усавршавања;
најмање 10 наставника и 20 ученика активно укључено у рад на Викимедијиним пројектима;
најмање 10 школа са територије Поморавља, Ресаве и Левча представљено у оквиру Викимедијиних пројеката;
најмање 50% чланова Друштва учитеља Јагодина упознато са резултатима пројекта представљеним на завршном сусрету
објављено на Викимедијиној остави најмање 300 фотографија (школски објекти, културно-историјски споменици и друге знаменитости Поморавља, Ресаве и Левча)
написано или допуњено најмање 10 чланака на Википедији.

пре 2015.

Постоје активности, као што су популаризација и едукација, које су увек актуелне. С времена на време се у сарадњи са неком институцијом или школом изврши представљање википедије или обука за коришћење. Учествујемо и у пројектима посвећеним отвореним правним стандардима. Неке од активности

Вики гимназијалац
ФОН 2011

Прво су одржана два предавања (27. октобар и 3. новембар 2011). На првом је представљена идеолошка и политичка страна пројекта (слободне лиценце, пет стубова, ауторска права). На другом предавању је представљена техничка страна рада на википедији. Потом је (12. новембра) организован практичан рад где су студенти подељени у групе (од 14 до 20 часова) и на својим корисничким странама радили практичан задатак. Студенти су добили теме и направиће их у свом простору. Потом и припадници заједнице учествују у оцењивању квалитета студентског рада.

БЛинк 2011, радионица у Дому омладине

У оквиру фестивала БЛинк2011 је 18. новембра у Дому омладине одржана радионица на којој је пред публиком практично показано уређивање википедије.

ЕТФ 2012

Одржано предавање 27. фебруара у сали 308 студентима на предмету ЕПОС о техничким и другим (лиценце, заједница, политике) аспектима википедије. Потом је 7. маја у лабораторијској учионици 26 одржан практичан двочас.

Математички институт САНУ 2012

Одржано предавање 6. марта у Математичком институту "Дигитализација и друштво знања" о слободним лиценцама, викимедијиним пројектима и свим аспектима "интелектуалне својине" у академским пројектима и радовима. линк [1]

Конференција "ICTeachers 2" 2012

У Палати Србија (бивши СИВ) 25. октобра на конференцији "ICTeahers - наставници који постављају стандарде" за отварање тј уводну реч је кроз презентацију "Слободни интернет садржаји као едукациони ресурс" представљена википедија али и викикњиге и вики изворник и удружење Викимедија Србије као носећа организација, као и пројекти Вики ГЛАМ и Вики воли споменике (slika). Слушаоци су били из целе Србије професори и наставници из разних предмета али који су иновативни у својим наставним активностима и користе нове технологије и интернет. линк Бош [2] линк фејзбук [3] живи ток (live stream) [4] твитер #ICTeachers

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" Београд, 2012, Недеља отвореног приступа (Open Access Week 2012) на Универзитету у Београду

У оквиру програма поводом Међународне недеље отвореног приступа (ОА Week - [5]) и у организацији Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић" и партнерских институција,[6], у четвртак, 25. октобра 2012. године, одржана је презентација о отвореном приступу научним информацијама с правног Creative Commons аспекта "Oтвoрeнa дигитaлнa Creative Commons стaндaрдизaциja и нaучнa интeрaкциja - прoблeми, тeндeнциje, рeшeњa." линк [7] Хаклаб, Београд, 8. децембар 2012 Предавање "Интелектуална својина и интернет". Математички факултет, Универзитет у Београду, 13. децембар 2012 Панел "Отворени стандарди у науци" (Faculty of Mathematics, University of Belgrade, panel "Open standards in Science") [8] (пројекат/project "Viki voli nauku - Wiki Loves Science") [9] Дом омладине Београда, галерија, 22. децембар 2012 Дигитални CC - Wiki performans "Viki voli nauku - Wiki Loves Science" [10] Дом омладине Београда, 25. април 2013 Tрибина/tribune "Отворена наука - Open Science" [11] (пројекат/project "Viki voli nauku - Wiki Loves Science") [12] Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд, 25. октобар 2013, Међународна недеља отвореног приступа 2013 (University Library "Svetozar Marković", Belgrade, Open Access Week 2013) Предавање "Реформа ауторског права и правне иновације Creative Commons" (lecture "Copyright Reform and Legal Innovation by Creative Commons") [13]

Види још:

Материјали

Викиречник

Викиречник је програм који има за циљ проширење бројности и квалитета фонда речи разних језика на Викиречнику на српском језику. Поред овог циља, ради се и на ширењу мреже студената и осталих волонтера који имају добру вољу да раде и развијају онлајн слободне речнике.

Први пројекат, 1001 арапска реч, покренут је 2013. године, а 2014. су се прикључили студенти са Филолошког факултета и то са следећих катедри: норвешки, шведски, кинески, украјински и словачки језик. Сви пројекти су имали за циљ развијање речника који свако може да користи у свом учењу и информисању, повећање бројности и квалитета фонда речи на Викиречнику на српском језику и јачање и проширење заједнице заинтересоване за разне језике. Овим пројектом студентима је омогућено интерактивно учење језика кроз развијање онлајн речника на Викиречнику.

Пројекти који су активни:

Језичка лабораторија

Пројекат „Језичка лабораторија” има за крајњи циљ прављење, односно усавршавање граматичког речника српског језика у електронском облику и његово објављивање под слободном лиценцом, који је могуће даље користити као базу за израду других пројеката (провере правописа, анализатора текста, аутоматског превођења, граматичку проверу текста, и сличних напредних функција).

У складу са циљевима образовних пројеката Викимедије Србије, пројекат доприноси стварању квалитетног садржаја и базиран је на волонтерском раду по принципу „Citizen Science” што представља иновацију у прављењу речника уопште. Софтвер омогућава да сваку реч више волонтера независно обради, и када се њихови резултати поклопе, та реч ће се сматрати исправном. Ово ће омогућити проширење Викиречника у ком би се одређени садржаји на српском језику (нпр. промена именица кроз падеже, глагола кроз различите облике, и слично) могли генерисати путем кода, уместо досадашњег ручног уношења и кориговања. Уз маркетинг тим Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” и развијену сарадњу са медијима, пројекат ће бити промовисан широј јавности, што ће консеквентно довести до ширења знања о питањима слободног знања и слободних лиценци.

Циљеви:

Креирање и развој слободног електронског српског језичког речника
Објављивање софтверског кода под слободном лиценцом
Увећање Викиречника у ком би се одређени садржаји на српском језику (нпр. промена именица кроз падеже, промена глагола кроз личне и неличне, те просте и сложене глаголске облике, и слично) могли генерисати, уместо досадашњег ручног уношења и кориговања
Промовисање слободног знања и Викимедијиног пројекта Викиречник
Допринос стварању слободног квалитетног садржаја базираног на волонтерском раду уз принцип „Citizen Science” који подразумева волонтерски рад студената
Представљање пројекта и промовисање Викимедије на скупу у Универзитетској библиотеци и међународној конференцији
Медијска промоција пројекта за академску и ширу јавност, те развој свести о слободном знању, култури дељења слободног садржаја и привлачење нових корисника Викимедијиних пројеката и чланова Викимедије
Дисеминација и примена нових сазнања у научној заједници Србије путем мреже академских библиотека у току и након завршетка пројекта.
Координација даљих активности на овом пољу у циљу одрживости иницијативе путем библиотекарске мреже и медијске промоције.

Досадашњи резултати

Контакт

Слободан садржај

Слободан садржај је програм Викимедије Србије који има за циљ прикупљање слободног фото, видео, аудио садржаја. Кроз тематске пројекте волонтери раде на прикупљању фотографија и обогаћивању онлајн мултимедијалне оставе. Овакви подухвати су често пропраћени изложбама фотографија, медијском промоцијом и радионицама уређивања Википедије и Викимедијине оставе. Поред фотопројекта, у оквиру овог програма налазе се и такмичења на Википедији која годинама привлаче Википедијанце и као резултат имају бројне нове и допуњене чланке.

Пројекти који се тренутно спроводе:

Вики воли Земљу
Брзанско моравиште и Запис Свето дрво
Ваљевска Колубара и Подгорина у слици
Надгробни споменици и крајпуташи Моравичког округа
Културно наслеђе Западне Србије
Такмичења на Википедији
Прочитана Википедија

Вики воли Земљу

Вики воли Земљу (ен: Wiki Loves Earth; WLE) је фото такмичење, у организацији Викимедије Србије и Википедије на српском језику, у сакупљању слободних фотографија споменика природе и природних резервата.

Такмичење је први пут одржано 2013. године у организацији Викимедије Украјине. Од 2014. године, „Вики воли Земљу” се организује у бројним земаља света. Циљ пројекта је, с једне стране, фотографисати под слободном лиценцом што више заштићених природних споменика, а са друге стране допринети повећању јавне свести о очувању природе.

На глобалном нивоу 2014. године прикупљено је преко 70 хиљада фотографија од три хиљаде учесника, а 2015. године је оборен рекорд од преко 100 хиљада фотографија које су пристигле из целог света.

Треће заредом такмичење организовано је 2016. године у сарадњи са Заводом за заштиту природе Србије и Туристичком организацијом Србије од 1. до 31. маја, са циљем прикупљања фотографија заштићених природних добара широм Србије. Током такмичења прикупљено је више од 1700 фотографија које је послало 139 учесника, од чега је чак 112 нових. Победници су проглашени у Туристичкој организацији Србије, а фотографија Владимира Мијаиловића „Кањон Раче са видиковца Црњесково” проглашена је за најлепшу фотографију заштићеног природног добра у Србији за 2016. годину.

Након ове, уследиле су изложбе на Нишвил џез фестивалу, као и у родном граду победника, у Клубу младих у Културном центру Пожега.

Након прошлогодишњег великог успеха Чедомира Жарковића и освојеног првог места на светском такмичењу са фотографијом Стопића пећине, заљубљеници у природу поново имају прилику да допринесу промоцији природних лепота наше земље и највећој светској енциклопедији – Википедији.

У такмичењу могу учествовати сви регистровани корисници Википедије, који треба да поставе фотографије на Викимедијину мултимедијалну оставу. Фотографије морају бити начињене пре или током трајања конкурса и морају представљати заштићено природно добро.

Стручни жири одабраће три најлепше фотографије које ће бити награђене GoPro камером, ваучером за куповину технике и екстерним хард диском. Жири ће ове године радити у проширеном тиму, те ће поред Дејана Вукићевића и стручњака Завода за заштиту природе Србије, фотографије оцењивати и Зоран Јовановић, фоторепортер Вечерњих новoсти и Владислав Митић, уредник фотографије у компанији Ringier Axel Springer.

Конкурс се реализује у сарадњи са Заводом за заштиту природе Србије и Туристичком организацијом Србије, уз медијску подршку РТВ Студио Б, РТВ Војводина, Вечерњих новости, ТВ Пинк, ТВ Коперникус, Радио Београда, дневног листа Политика и бројних других медија.

Контакт

Ивана Маџаревић ivana.madzarevic@vikimedija.org

Ивана Гусларевић ivana.guslarevic@vikimedija.org

Званичне странице
на друштвеним мрежама:

Победничке фотографије Вики воли Земљу 2017 у Србији

Грза врело, национални парк Кучај Бељаница
© Маја Стошић
Парк природе Стара планина
© Бранислав Стојковић
Парк природе Стара планина
© Бранислав Стојковић
Водопад Тупавица
© Владимир Мијаиловић
Парк природе Голија
© Оља Симовић
Национални парк Фрушка Гора
© Гојко Галић
Национални парк Тара
© Јан Вало
Пар природе Рибарско острво
© Снежана Лукић
Специјални резерват природе Пашњаци велике дропље
© Гојко Галић
Парк природе Голија
© Оља Симовић

Брзанско моравиште и Запис - Свето дрво

Брзанско моравиште и Запис - Свето дрво (Brazansko moraviste and Zapis-Sacred Tree) је пројекат чији је идеја креирање специјалних фотографија (3D, Time Lapse, 360°) специјалног резервата природе Брзанско Моравиште као и формирање базе података о записима на територији Србије и прикупљање података и фотографија на територији Шумадије и Поморавља. Циљеви пројекта, који обухвата два потпројекта, јесу фото-документовање записа као културног наслеђа у Србији, специјалног резервата природе Брзанско Моравиште као и регистрованих споменика културе.

Пројекат је започет 2015. године и током година прикупљено је преко 5000 фотографија. Циљ пројекта био је стварање репрезентативног фотоматеријала о записима који ће послужити као основа за њихов упис на Листу нематеријалног културног наслеђа Србије, а касније и Унеска. Запис је дрво које представља светињу за село на чијем подручју се налази. Дрво постаје запис чином освештења, при чему се у његову кору урезује крст. Кроз овај пројекат трајно ће се очувати сећање на света места српског народа. Пројектом се подиже свест о правилном очувању и неговању најстарије народне традиције.

Садржај пројекта

Материјал који ће бити прикупљен и постављен на Вики пројекте (Википедију и Викимедијину Оставу пре свега) обухвата:

Прикупљање специјалних фотографија Брзанског моравишта
Локације записа (описно или по координатама)
Фотографије записа, старије и актуелне, видео и остали документарни
Историјат настанка записа, извор или казивач
Подаци о обредима везаним за запис (време и начин одржавања)
Подаци о носиоцима обреда
Подаци о стараоцу записа

Завршница пројекта у 2015. години био је списак записа у Србији, а списак се допуњавао током 2016. године. Резултате пројекта можете пратити на Викимедијиној остави у оквиру категорија Записи у Србији и Пројекат Брзанско Моравиште.

Контакт

Зоран Благојевић zblagojevic@rgz.gov.rs

Колубара и Подгорина у слици

Пројекат Колубара и Подгорина у слици је наставак пројекта Ваљевске планине у објективу. Географски положај ваљевске колубарске котлине и ваљевске Подгорине условио је да на овом подручју бележимо постојање равничарских и брдских типова сеоских насеља. Свака од ових категорија у себи има посебне природне, културне, привредне, историјске и архитектонске целине које су значајне за фото-документовање. Основна идеја пројекта је стварање слободног мултимедијалног садржаја који би представио управо све наведене одлике ваљевских села на овом подручју и који би кроз његово постављење на Оставу омогућио даљу употребу и коришћење кроз остале Вики пројекте и садржаје.

Током 2017. године материјал ће се прикупљати и приказивати основне одлике ваљевске Колубаре и Подгорине:

Материјал који приказује природне одлике датог подручја;
Карактеристичну архитектуру села (материјал који показује евидентну разлику између равничарских и брдских типова)
Материјал који приказује живот становништва на датом подручју, укључујући архитектуру која је по природи везана за економију становништва (нпр. воденице, ваљарице и сл);
Културно-историјске целине (споменици, цркве, археолошки споменици, гробља, знаменита места и сл);
Културне и привредне манифестације

Резултате пројекта се могу пратити у категорији Колубара и Подгорина у слици на Викимедијиној остави.

Резултати пројекта из 2016. године могу се пратити у следећим категоријама:

зима

пролеће

лето

јесен

Контакт

Владимир Пецикоза peca@petnica.rs

Надгробни споменици и крајпуташи Моравичког округа

Културно наслеђе Западне Србије

Такмичења на Википедији

Такмичења на Википедији (Competitions on Wikipedia) су осмишљена са идејом повећање слободног знања кроз креирање и побољшање чланака на Википедији. Кроз организацију оваквих активности, повећава се мотивација и учешће заједнице. Сви чланци треба да буду написани у складу са политикама и смерницама Википедије, што између осталог подразумева коришћење енциклопедијског стила писања и навођење извора. Учесници се такмиче у писању чланака на Википедији током месец дана на одређену тему и имају прилику да освоје вредне награде. Чланови жирија су најчешће искусни Википедијанци и њих бира Викимедија Србије.

Последње такмичење на Википедији у 2017. години биће посвећено знаменитим женама. Од 1. до 30. новембра, сви заинтересовани имаће прилику да допринесу увећању слободне онлајн енциклопедије – Википедије, биографијама научница, уметница, књижевница, историчарки… Као и увек, за најбоље уреднике обезбеђене су награде.

награда: ваучер у износу од 25.000 динара за куповину технике
награда: књига Изузетне жене Србије
награда: књига Жене српских владара

Похвала: књига Жене Солунци говоре
Похвала: књига Жене у науци - Од Архимеда до Ајнштајна

Завршена такмичења у 2017. години

Викимедија Србије и Викимедијина Заједница Републике Српске на Википедији на српском језику су организовали треће по реду такмичење у писању нових чланака/допуњавању постојећих о земљама Источне и Централне Европе, али и свим темама везаним за ове земље (култура, музика, наука, спорт и сл). ЦЕЕ пролеће је назив међународног такмичења у уређивању чланака које је резултат креативног размишљања волонтера на ЦЕЕ окупљању у Кијеву 2014. године. Такмичење је на Википедији на српском језику трајало од 21. марта до 31. маја, а имало је за циљ побољшање сарадње између различитих језичких верзија на Википедији, као и омогућавање уређивачима из овог региона да сазнају више и повећају покривеност релевантних тема из држава учесница на Википедији на различитим језицима.

Ове године такмичење је остварило рекордан успех са написаних и допуњених 660 чланака од стране 19 учесника. Прво место заузео је корисник Vux33, са 35 написаних и допуњених чланака, односно 2.498.443 унета бајта. Победник је награђен таблетом (Таблет ACER Iconia Tab 10). Другонаграђени Konkvistador написао је 131 чланак са 1.502.309 бајтова и тако освојио екстерни хард диск (Maxtor D3 3TB). Трећу награду, блутут звучник (SONY SRS-X11), добио је PetarM, са креирана 132 чланка, односно 945.563 бајта. Поред првe три награде, два уредника добила су похвале због посебног доприноса такмичењу. Књигу „Европа између херојског и мрачног доба”, др Дариа Ћурића добио је Његомир158, док је екстерна батерија Coolpad Big Boy припала Милану Животићу.

Друго по реду такмичење на Википедији у 2017. години одржало се од 22. августа до 22. септембра. Викимедија Србије, у оквиру ReFocus пројекта Ноћи истраживача, организовала је такмичење у писању нових и допуњавању постојећих чланака на Википедији на српском језику. Тема овог пута су народи света, а сви заинтересовани су могли да пишу о разним темама из области историје, етнологије, културе и језика разних народа, а за најбоље су обезбеђене награде.

Победницима су додељене награде

награда: Medeniacus - Историја човечанства – Средњи век (Издање Моно и Мањана, Превод, ИСБН 978-86-7804-174-7)
награда: MareBG - Сретен Петровић – Српска митологија у веровању, обичајима и ритуалу (Издање Дерета, ИСБН 978-86-7346-993-5)
награда: Његомир158 - стручно астрономско осматрање на Народној опсерваторији и стручно вођење кроз Ботаничку башту

Вредни учесници који ниси освојили прва три места, али су дали већи допринос такмичењу, добили су похвале у виду улазнице издања ЦПН-а Шта биљка зна и две биљке у епрувети.

За више детаља о пријави и правилима такмичења, посетите страну такмичења на Википедији и блог Викимедије Србије.

Одржана такмичења у 2016. години:

ЦЕЕ пролеће 2016

Књижевност

Живи свет

Такмичења у 2015. години:

ЦЕЕ Пролеће

Биографије

Географске теме

Сва такмичења можете видети у овој категорији.

Контакт

Ивана Маџаревић ivana.madzarevic@vikimedija.org

Прочитана Википедија

Успешне приче

Организовање такмичења у сарадњи са Географским факултетом

У циљу обележавања 150 година од рођења познатог српског научника и географа, Јована Цвијића, Викимедија Србије је заједно са Географским факултетом у Београду организовала такмичење у писању нових/допуњавању постојећих чланака о темама из географије на Википедији на српском језику.

Такмичење је симболично почело 11. октобра (на дан рођења Јована Цвијића) и трајало је до 11. новембра. Здрав такмичарски дух мотивисао је Википедијанце да напишу и допуне укупно 195 чланака. Чланке су поред искусних Википедијанаца оцењивали асистенти са Географског факултета у Београду. На овај начин су узети у обзир технички аспекти чланака као и сам квалитет чланака у виду релевантних референци.

Вики фотошкола у Петници

У мају 2015. одржана је Вики фотошкола у истраживачкој станици Петница. Идеја фотошколе била је да сваки учесник успешно изврши одабир лиценце и постављање бар једног квалитетног садржаја на Оставу и да употреби тај садржај у неком другом Викимедијином пројекту. Под садржајем се подразумева фотографија (карактеристичног дела или завршетка експеримента), или серија фотографија/снимак тока експеримента.

Учесници на пројекту поставили су 66 фотографија високог квалитета на Викимедијину оставу. Током три дана фото школе, организовано је више хемијских експеримената који су документовани, фотографисани и искоришћени за илустровање чланака на Википедији.

Досадашњи резултати

Вики воли споменике

Вики воли споменике је интернационално такмичење у прикупљању фотографија заштићених споменика културе. Такмичење је наишло на невероватан одзив у Србији. Током три године (од 2012. до 2014. године) прикупљено је преко 9000 слободних фотографија заштићених културних споменика. Не само да је фундус Викимедијине оставе увећан, већ су те фотографије искоришћене за илустровање чланака о овим културним добрима.

{{#!:

Победничка фотографија	Фотографије	Искоришћеност	Извештаји
	Фотографије из 2012. године	Искоришћеност фотографија у 2012. години	Извештај 2012
	Фотографије из 2013. године	Искоришћеност фотографија у 2013. години	Извештај 2013
	Фотографије из 2014. године	Искоришћеност фотографија у 2014. години	Извештај 2014

}}

Вики воли Земљу

Вики воли Земљу је интернационално такмичење у прикупљању фотографија заштићених природних добара. Пројекат је започет 2013. године у Украјини и брзо се проширио на 26 држава света, међу којима је и Србија. Циљ пројекта је, с једне стране, фотографисати под слободном лиценцом што више природних споменика, а са друге стране допринети повећању јавне свести о очувању природе. Током две године (од 2014. до 2015. године) прикупљено је преко 1600 слободних фотографија заштићених природних добара. За победничке фотографије организоване су путујуће изложбе у Београду, Нишу, Бору, Књажевцу, Панчеву и Краљеву.

{{#!:

Победничка фотографија	Фотографије	Искоришћеност	Извештаји
	Фотографије из 2014. године	Искоришћеност фотографија у 2014. години	Извештај 2014
	Фотографије из 2015. године	Искоришћеност фотографија у 2015. години	Извештај 2015.
	Фотографије из 2016. године	Искоришћеност фотографија у 2016. години	Шестомесечни извештај 2016.

}}

Запис Свето дрво

Пројекат Запис Свето дрво траје од 2015. године. Има за циљ прикупљањефотографија записа у Србији. До сада је постављено преко 2500 фотографија из разних делова наше земље. Поред овог циља пројекат је резултирао са списком записа у Србији у коме се, између осталог, може наћи општина у којој се налази запис и тачна локација.

Откривање Пештера

Главни циљеви пројекта су истраживање и документовање посебних и специфичних географских и природних карактеристика Пештерске висоравни у југозападној Србији, укључујући етнографске, друштвеносоцијалне карактеристике и активности мултиетничног становништва.

У 2015. години, на Викимедијиној остави нашло се преко 3000 фотографија из овог региона.

Фотосафари

Фото сафари је пројекат који је актуелан већ неколико година. Циљ пројекта јестеповећање покривености фотографијама разних места у Србији. Од 2012. године организовано је девет експедиција а на Викимедијину оставу је постављено преко 5000 слободних фотографија.

ГЛАМ

ГЛАМ пројекат (Galleries, Libraries, Archives и Museums) намењен је институцијама културе попут галерија, библиотека, архива и музеја. Циљ пројекта је да се развије двосмерна сарадња у креирању и унапређењу доступности ризнице културног и историјског наслеђа наше зeмље на интернету. Пројекат укључује и друге институције као што су позоришта, зоолошки вртови, ботаничке баште, јавни емитери, новински архиви, односно све културне установе које желе да учествују у стварању отвореног и слободног садржаја.

Википедија има милион прегледа страница дневно, скоро 300 верзија на различитим језицима и више од 40 милиона чланака. Њен садржај ствара и уређује десетине хиљаде посвећених волонтера широм света. Свако, од академског научника до аматера или студената користи Википедију да пронађе информације и изворе. До 2015. постала је пројекат који користи милијарду људи.

ГЛАМВики помаже институцијама културе да поделе своје ресурсе са светом кроз високоутицајну сарадњу, уз уреднике Википедије са великим искуством. То је јединствена прилика чуварима кулурног блага да представе своје колекције новој публици.

Викимедијинe порталe посећује око 500 милиона људи месечно
Сваког сата се направи скоро 15 хиљада измена на Википедији
Сваког сата напише се 7000 нових чланака
Више од 40 милиона фајлова се налази на Викимедијиној остави
Википедија на српском језику има више од 350 хиљада чланака
Апликација Википедија0 омогућава претрагу Википедије на мобилном телефону без тарифирања
На стотине институција културе широм света придружило се ГЛАМ програму
Више од милион и по фајлова на Викимедијиној остави донација је институција културе

ГЛАМ институције поседују богате ризнице садржаја који, у сарадњи са Викимедијом, директно доприносе ширењу слободног знања и представљању културно-историјског наслеђа на вики пројектима. Остваривање двосмерне сарадње са овим установама омогућава квалитетне изворе за грађу и илустровање чланака на Википедији, али и слободне материјале које приказују колекције које су углавном дубоко потхрањене у архивима и не допиру довољно до очију јавности.

Неретко ове институције немају довољно финансијских средстава, али и људских ресурса за процес дигитализације, тако да сарадња са Викимедијом може да олакша овај процес од националног значаја. Улога Викимедије је и у едукацији о слободним лиценцама и ауторским правима, што је још увек непознаница за већину ГЛАМ институција.

Циљеви

Успостављање стабилне и дугорочне сарадње са институцијама културе
Увећање садржаја вики пројеката материјалима који представљају културно-историјско наслеђе
Дигитализација и ослобађање материјала
Промоција слободног знања и Creative Commons лиценци
Подизање свести о ГЛАМ програму

Контакт

glam@vikimedija.org

Ивана Гусларевић ivana.guslarevic@vikimedija.org

Зашто је ГЛАМ сарадња двосмерна?

Википедијина заједница жели да помогне институцијама да побољшају чланке на интернету о својим колекцијама, али и да делове таквих колекција прикаже свету. На овај начин, највећа светска енциклопедија добија квалитетне и веродостојне чланке, док читаоци широм света имају прилику да се упознају са историјатом, активностима и збиркама установе културе од великог значаја.

С друге стране, ГЛАМ партнери пружају темељ за наше проверљиве информације. Оригиналне књиге и рукописи дају нам референце и цитате који су нам потребни. Институције културе омогућавају квалитне изворе за грађу чланака. Викимедијина остава постаје богатија за материјале и слободне садржаје. Материјали на Викимедијиној остави и на Википедији на српском језику увек садрже информације о локацији оригиналног материјала, тако да институција и у овом случају добија на већој видљивости.

Зашто бих ја доприносио Википедији/Викимедији?

Као и вашој институцији наш циљ је да сачувамо наслеђе и историју.
Викимедија је добро тестирана платформа за дигитализацију са установљеном најбољом праксом и огромном онлајн публиком
Иновативно партнерство са Викимедијом може прерасти у публицитет за вашу институцију
Ми смо колеге по непрофитном раду

МОДЕЛИ САРАДЊЕ

Различити ГЛАМ партнери имају различите потребе и циљеве за своје пројекте. Из наших постојећих сарадњи, сачинили смо неколико модела пројеката:

Ослобађање садржаја (фотографије, видео и аудио записи)

Главни циљ овог модела сарадње је донирање фотографија, видео и аудио записа за Викимедијину мултимедијалну оставу. Свака установа културе има обиље ресурса за дељење. Махом су вредне колекције сакривене у архивима и тешко допиру до очију шире јавности. Партнерство са Викимедијом је бесплатан и високо утицајан начин за ширење својих ресурса међу великом публиком корисницима интернета.

Сви материјали ослобођени у оквиру овог модела налазили би се на Викимедијиној мултимедијалној остави глобалној ризници слободних фотографија, видео и аудио датотека, који се користе за илустровање Википедију и друге пројекте Викимедије.

Википедијанац стажиста

Програм стажирања у ГЛАМ институцијама присутан је у скоро свим Викимедијиним огранцима широм света. Овакав модел сарадње омогућава успостављање и јачање споне између ГЛАМ институције и Викимедије. Особа која стажира у институцији назива се Википедијанац стажиста и може бити додељен специфичној институцији културе како би помогла у планирању и координацији начина који могу да поспеше присусво институције на Википедији и другим Вики пројектима. Активности које организује Википедијанац стажиста су широке и разнолике и могу укључивати директно побољшање садржаја у сарадњи са кустосима, координацију донације фотографија или мултимедијалних фајлова, организованих посета/догађаја и организовање такмичења који промовишу побољшање чланака.

Википедијанац стажиста:

Дигитализује архивску грађу установе културе где је ангажован

Поставља дигитализован материјал на Викимедијину оставу, Викиизворник, Викикњиге или сл.

Организује и држи обуке и радионице уређивања Википедије, трибине, предавања о слободним садржајима и ауторским правима

Одржава везе између организације и установе и даје предлоге за нове моделе сарадње или јачање старих

Ради са запосленима и помаже им у бољем разумевању Викимедијиних пројеката

Промовише идеју Викимедије међу запосленима ГЛАМ институције

Дигитализација

У сарадњи са волонтерима Викимедије Србије и/или Википедијанцем стажистом установе културе могу добити помоћ за дигитализацију значајних архивских дела попут старих књига и других материјала од културно-историјског значаја. Овако вредна дигитализована архивска грађа налази своје место на Викиизворнику - колекцији текстова којима су ауторска прва истекла или нису ни постојала, на Викикњигама - збирци слободних уџбеника, као и на Викимедијиној мултимедијалној остави. Искуство показује да је оваква врста помоћи обострано драгоцена - институције неретко немају довољно капацитета и људских ресурса за овај подухват, док, с друге стране, највећа светска база знања добија квалитетне изворе које могу сви на свету погледати и користити.

Уређивачки маратони

Уређивачки маратони представљају заједнички рад представника институција културе и волонтера Викимедије. У једном дану, на договорену тему, пишу се чланци на Википедији, поткрепљени квалитетним изворима у власништву културне установе, а потом илуструју ослобођеним фотографијама и другим материјалима са Викимедијине оставе. Маратони могу бити и интернационални (укључивање и огранака Задужбине Викимедија у другим земљама). Овим обликом сарадње остварују се одлични резултати којима сви могу бити задовољни: институције повећавају видиљивост својих садржаја на интернету, а Википедија квалитетне изворе за писање чланака.

QRпедијини QR кодови

QR кодови су дводимензионални кодови који омогућавају сваком паметном телефону да скенирањем приступе одговарајућим информацијама. Кодови генерисани преко QRпедије воде на чланке на Википедији на више различитих језика. ГЛАМ институције их користе најчешће на изложбама за повезивање одређених експоната са добро написаним чланком на Википедији. На овај начин, посетиоци могу лако и брзо да дођу до више података о датом делу.

Тренутно је 68 споменика културе у Београду обележено QRпедијиним кодовима, који омогућавају туристима и другим посетиоцима информације о културним добрима у престоници. Пројекат ће бити настављен, те се очекује да у Београду сви споменици културе буду означени овим кодовима.

АКТУЕЛНИ ПРОЈЕКТИ

Вики воли ГЛАМере

Свеобухватни програм сарадње са институцијама културе биће у фокусу активности и 2017. године. За предстојећу годину у плану је да се, на првом месту, настави започета сарадња са културним институцијама које су се показале као заинтересовани и поуздани партнери, али и да се сарадња прошири на друге моделе кооперације. Поред стандардних ГЛАМ-ера (архиви, музеји, галерије, библиотеке), у плану је да се заинтересују за сарадњу и друге сличне институције, попут новинских архива, спортских друштава, манифестација са дугом традицијом... Неки од могућих модела сарадње су организовање уређивачких маратона, програма стажирања, дигитализација видео, аудио и фото садржаја и постављање тог садржаја на Вики пројекте ради очувања културног богатства које поседују поменуте иституције.

Уређивачки маратони

Уређивачки маратони су окупљања волонтера који у току једног (или више) дана уређују чланке на Википедији на одређену тему. Институције културе у овом случају могу помоћи кроз обезбеђивање литературе као и фото материјала за писање и илустровање чланака. Овакав облик сарадње је врло погодан за представнике институција јер поред проширења чланака на одређену тему, могу и сами проћи обуку уређивања Википедије и у будућности сасвим самостално доприносити овој слободној енциклопедији.

Википедијанац стажиста

Програм стажирања подразумева ангажовање Википедијанца стажисте у некој од ГЛАМ институција како би та особа радила на успостављању различитих облика сарадње, дигитализацији одређених дела, ослобађање истих и едукацији запослених о Википедији и Викимедији Србије. Википедијанац стажиста би требало да:

посредује између Викимедије Србије и ГЛАМ институције
промовише идеју Викимедије међу запосленима ГЛАМ институције
ради са запосленима и помаже им у бољем разумевању Викимедијиних пројеката
организује и држи радионице уређивања Википедије, трибине, предавања
одржава везе између организације и установе и даје предлоге за нове моделе сарадње или јачање старих
врши дигитализацију
поставља дигитализован материјал на Викимедијину оставу, Викиизворник и сл.

Вики библиотекар

Овим пројектом Викимедија Србије жели да заинтересује библиотекаре да постану успешни уредници Википедије, да омогући проширивање мреже библиотека и других културних установа и њихово упознавање са активностима Викимедије Србије, као и постављање што богатијег, квалитетнијег и информативнијег садржаја на Википедију. Пројекат се реализује трећу годину за редом у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић”.

Вођа пројекта: Александра Поповић, начелница Сектора за научне информације и развој Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”.

Дигитализација техно културе у Србији

Дигитализација техно културе у Србији подразумева дигитализацију аналогне архиве техно културе Србије из фундуса интернационалне уметничке организације TECHNOKRATIA, других организација, фестивала, клубова, уметника, колекционара, фанова, у периоду 1990. до данас. Пројекат директно креира, а затим и дигитализује велику количина слободног садржаја омогућавајући корисницима да дођу до слободног знања о популарној и андерграунд култури/уметности младих у протеклих 25 година.

Вођа пројекта: Душан Каличанин

УСПЕШНЕ ПРИЧЕ

Викимедија Србије је од успостављања ГЛАМ програма у Србији остварила низ успешних сарадњи са институцијама културе, које су за резултат имале бројне квалитетне чланке на Википедији, али и успешно реализоване уређивачке маратоне, постављене QR кодове, као и доста ослобођених материјала за Викимедијину оставу.

Историјски архив Београда, Народна библиотека Србије, Библиотека града Београда, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Завод за заштиту природе Србије, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Ботаничка башта Јевремовац, Позориште на Теразијама, Позориште Бошко Буха, Музеј примењене уметности, Музеј ваздухопловства, Светска организација пантомимичара, Завичајни музеј Књажевац, Салон Ото Бихаљи-Мерин, Библиотека у Крушевцу, Библиотека Србољуб Матић - Мало Црниће, Народна библиотека у Јагодини, Музеј рударства и металургије Бор, неке су од установа културе које су се прикључиле глобалном покрету ширења слободног знања.

Историјски архив Београда ослободио је 30 архивских фотографија из историје старог Београда.

Сарадња са Универзитетском билиотеком „Светозар Марковић” прерасла је у годишњи пројекат „Вики-библиотекар”, који се спроводи другу годину за редом. Током овог пројекта остварена је сарадња са 11 градова у Србији и 38 институција (17 високошколских библиотека, девет јавних библиотека, Географским факултетом Универзитета у Београду, девет установа културе, Архивом Србије, Савезом извиђача Србије). Одржано је девет предавања за библиотекаре (Београд, Нови Сад, Бања Врујци, Ужице), шест радионица и три уређивачка маратона („Отворена наука“, „Јован Цвијић:150 година од рођења“, „Библиотекари заједно на Википедији“).
Публикација Судска медицина за правнике је дигитализована је и постављена на Оставу. Дело је штампано као рукопис у литографској техници.
Први Википедијанац стажиста у Србији обављао је праксу у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“. Током периода стажирања скенирано је и дигитализовано пет књига (4554 стране):
- Три приповијетке - Симо Матавуљ
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка 1
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка 2
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка 3
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка 4
  Одржано је и осам радионица уређивања Википедије, током којих је написано 18 чланака.

Народна библиотека Србије и Викимедија Србије потписале су протокол о сарадњи, након успешно реализованог уређивачког маратона о Првом светском рату, где је написано 19 нових чланака на Википедији на српском језику. Такође је Викимедијина остава богатија за велики број фотографија у јавном домену из дигиталне збирке Народне библиотеке.

Библиотека града Београда била је домаћин уређивачког маратона на коме је написано шест нових и допуњено седам чланака на Википедији на српском језику.

Завод за заштиту природе Србије активни је учесник пројекта Вики воли Земљу већ три године. Завод обезбеђује спискове заштићених природних добара, литературу за писање нових чланака о заштићеним природним добрима у Србији, али и стручан жири који бира најбоље фотографије. Поред тога, одржани су и фото-туре, као и уређивачки маратон.
Такође, за потребе изложби фото-конкурса Завода “Природа Србије” волонтери Викимедије Србије и запослени креирали су 32 нова чланка и на фотографије је постављено 80 QR кодова, који воде до чланака на Википедији на српском језику.

Са Заводом за заштиту споменика културе града Београда успешно се реализује пројекат “Дигитални Београд”, којим је 68 споменикa културе у Београду обележено QR кодовима. Они омогућавају информације о културним добрима на шест светских језика, директно са Википедије.

У Музеју примењене уметности одржан је уређивачки маратон на теме из области савремене и историјске моде у Србији који је обогатио Википедију на српском језику за 19 чланака.

Музеј ваздухопловства ослободио је 88 фотографија за Викимедијину оставу.

Теме везане за Завичајни музеј Књажевац обрађиване су на уређивачком маратону, а музеј је, за сада, ослободио 46 фотографија. У Завичајном музеју Књажевац одржана је и изложба најбољих радова са фото-конкурса Вики воли споменике.

О класицима наивне и маргиналне уметности писало се на уређивачком маратону у Салону Ото Бихаљи-Мерин и том приликом је Музеј наивне и маргиналне уметности ослободио 45 фотографија за Викимедијину оставу.

У Музеју рударства и металургије у Бору одржан је уређивачки маратон, али и пројекат Иза сцене, са резултатима од 17 нових и допуњених чланака на Википедији на српском језику и 186 фотографија на Викимедијиној остави.

Ботаничка башта Јевремовац била је носилац програма стажирања у 2015. години и том приликом је први пут од оснивања Ботаничке баште направљен списак свих биљних врста које се узгајају на том простору. Прикупљено је 1098 фотографија и одржане су три радионице уређивања Википедије на којима је написано 13 чланака, а допуњено седам.

Позориште на Теразијама је само кроз прву фазу сарадње ослободило 284 фотографије са премијера најигранијих представа у овом позоришту.

Са Позориштем Бошко Буха започета је сарадња кроз ослобађање 23 датотеке везане за јубиларно 100. извођење представе Госпођа министарка. Поред ослобођених датотека, волонтери Викимедије Србије су након гледања ове представе написали чланак на Википедији на српском језику.

Светска организација пантомимичара и Викимедија Србије организовали су интернационални уређивачки маратон поводом Светског дана пантомиме. Учествовало је неколико земаља, огранака Задужбине Викимедија, написано је 15 нових чланака, допуњена су два и ослобођено 14 фотографија.

Организација 3225 из Ивањице и Викимедија Србије сарађивали су у оквиру Ноћи музеја, приликом чега је креирано 11 чланака и на изложби постављено 20 QR кодова.

Институт за филозофију и друштвену теорију учествовао је у уређивачком маратону, на коме је написано шест нових и допуњено осам чланака на Википедији на српском језику.

Уметничка фотографкиња Маја Стошић донирала је своју ауторску колекцију „Сачувано од заборава” за Викимедијину оставу.

Нишки уметник Даворин Динић донирао је део своје колекције „Сенке старог Ниша” за Викимедијину оставу.

Уметник и колекционар Милорад Стокин донирао је 100 фотографија у јавном домену за Викимедијину оставу.

Удружење колекционара Фото-музеј донирало 11 фотографија за Викимедијину оставу

Одржане презентације о ГЛАМ програму за представнике музеја, архива и библиотека Србије у Министарству културе и информисања Републике Србије.

Погледајте ГЛАМ брошуру

ГЛАМ КОНФЕРЕНЦИЈА

Представници Викимедије Србије организовали су 24. фебруара 2012. године конференцију „Отворени вики ГЛАМ Србије”, као део истоименог пројекта намењеног ГЛАМ институцијама. У жељи да се промовишу Викимедијини пројекти и развије сарадња локалних огранaка Викимедијине фондације, догађај је окупио, у Београду, око 70 представника библиотека, архива, музеја, галерија, фондација, државних институција и удружења. Поред домаћина, програм су обогатили специјални гости из Индије, Италије, Француске и Чешке који си поделили своја знања и искуства са публиком.

УСПЕШНЕ ПРИЧЕ ИЗ СВЕТА

Бројне институције културе широм света прикључиле су се ГЛАМ програму и већ годинама доприносе ширењу слободног знања.

Завод за културно наслеђе Холандије донирао је скоро пола милиона фотографија за Викимедијину оставу (486,378 датотека)
Национални архив Холандије ослободио је више од 15 хиљада фотографија
Бундес архив је још 2008. године донирао 100 хиљада фотографија из историје Немачке
Бугарски архив ослободио је више од 7000 датотека.

Сарадња са Волтерс Арт Музејем резултирала је са више од 10 хиљада фотографија на Викимедијиној остави.
Музеј Тропен донирао је више од 50 хиљада датотека
Бруклински музеј ослободио је више од 10 хиљада фотографија

Народна библиотека Швајцарске донирала је више од пет хиљада датотека
Државна библиотека Квинсленда - 23.000 фотографија у јавном власништву
Библиотека Националног конгреса Чилеа - 2384 датотеке

Више о успостављеним партнерствима и успостављеним сарадњама можете погледати на следећим линковима:
- Партнерства
- Датотеке проистекле из партнерстава
- Фотографије проистекле из ГЛАМ сарадњи
- Википедијанац стажиста у ГЛАМ институцијама

Меморандуми о сарадњи

Народна библиотека
Универзитетска библиотека Светозар Марковић
Музеј у Смедереву
Позориште на Теразијама
Светска организација пантомимичара (у току)
Музеј ваздухопловства
Историјски архив Суботице

АРХИВА

Подршка заједници

Подршка заједници не представља класичан пројекат већ скуп активности усмерених на повећање мотивације и интересовања волонтера који учествују у пројектима Викимедије Србије. Користећи разне комуникационе канале (блог, интернет страница, мејлинг листа, друштвене мреже), Викимедија Србије пружа подршку члановима и информише их о актуелним активностима. Ове активности су намењене и волонтерима ван Београда (где се већина догађаја одвија) и омогућавају им да активно учествују у онлајн и офлајн дешавањима. Под овим програмом се подразумева и обележавање рођендана Википедије на српском језику и Викимедије Србије.

Актуелни пројекти

Анимирање заједнице

Анимирање заједнице је врло специфичан пројекат имајући у виду да обухвата низ активности у циљу повећања мотивације и учешћа заједнице у пројектима Викимедије Србије. Идеја је да кроз бољу комуникацију, анимирамо чланове заједнице да остану активни на Вики пројектима, да се укључе у локалне пројекте и буду обавештени о дешавањима у Викимедијином покрету. Како би се осигурао висок степен учешћа, користићемо различите комуникационе канале: блог, мејлинг листу, друштвене мреже, сајт, Трг на Википедији. Ширење активности ван Београда подразумеваће учествовање волонтера из других градова на догађајима у Београду. Овим волонтерима биће могуће покривање трошкова доласка на конференције, окупљање или сличне догађаје. Окупљања често изроде нове идеје које се могу имплементирати кроз годишње пројекте или активности.

WikiLive 2017

Заједница уредника Википедије у Србији окупила се 8. и 9. априла у Стартит центру на конференцији ВикиЛајв 2017 (WikiLive 2017). Два дана, у веома пријатној, интерактивној и атмосфери пуној дружења, уредници, волонтери, вође пројеката, али и многи други гости разговарали су о бројним темама из вики света.

Конференција је намењена свим уредницима Википедије као и онима који желе да се укључе се у глобални волонтерски покрет и упознају добровољце који доприносе највећој онлајн, слободној енциклопедији. У оквиру програма су поред предавања о актуелним пројектима Викимедије Србије, Creative Commons лиценцама, успешним причама, биле заступљене и интерактивне сесије. Овакве сесије су омогућиле активно учешће учесника кроз квизове и радионице. Организован је и јавни час уређивања Википедије, а заинтересовани су учествовали у програму и након тога.

Програм конференције се може видети на Википедији, а више о утисцима на конференције прочитајте на блогу Викимедије Србије.

Вики-Југ

Овај пројекат је наставак пројекта из 2016. године и воде га волонтери из Омладинског клуба Анчики. Вики Југ је важан део ВМРС програма из разлога што поспешује децентрализацију и бави се јачањем Википедије у Јабланичком, Пчињском, Топличком и Пиротском округу. Крајњи циљеви пројекта су:

оспособљавање и едуковање учесника на пројекту из Јабланичког и Пчињског округа, за активни рад на ажурирању новог садржаја, не само на Википедији, већ и на Викивестима, Викицитатима и Викимедијиној остави — кроз повећавање слободног садржаја на интернету.
повећање културног, уметничког и историјског садржаја из Јабланичког, Пчињског и Топличког округа на Википедији и осталим пројектима Викимедије.

Успешне приче

WikiLive 2015 и 2016

Прва локална конференција Википедијанаца одржана је у Београду 25. и 26. априла 2015. године у малој сали Студентског културног центра. Конференција је окупила више од 40 учесника који су током ова два дана имали прилике да се упознају, чују разне теме из вики света као и да сазнају нешто више о пројектима Викимедије Србије. Међу учесницима било је 18 стипендиста из 14 градова у региону (Србија, Македонија, Република Српска) којима је Викимедија Србије покрила трошкове хране, превоза и смештаја. Поред званичног програма, који је трајао два дана са 16 сесија, конференција је имала и два друштвена догађаја које су учесници искористили за упознавање и дружење. Због позитивних утисака учесника и предавача, конференција је постала редовни годишњи пројекат који ће окупљати Википедијанце широм Србије и региона. Обједињавање програмског дела и дружења повећало је мотивацију и ојачало тимски дух заједнице.

У суботу и недељу, 14. и 15. маја 2016, у Стартит центру одржана је друга по реду локална конференција Википедијанаца – WikiLive 2016. Главни повод организовања овог догађаја био је међусобно упознавање и размена искуства уредника Википедије на српском језику. Конференцији су присуствовали бројни Википедијанци који су имали прилику да чују који су то најчитанији чланци на Википедији, да сазнају нешто више о Вики алатима као и о другим Вики пројектима, да сазнају како се правилно користе Creative Commons лиценце и шта све подразумевају, као и да чују све о пројектима и активностима Викимедије Србије (ВМРС) и искуства представника институција културе са којим је ВМРС највише сарађивала. На другој конференцији у програм су укључене панел дискусије, world cafe сесије и Вики игре.

Вики-ћошак

Вики ћошак је први пут организован 2016. године у оквиру Филмстрит манифестације у Београду и представља потенцијалну будућност у сфери едукације, истраживања и знања, јер кроз отворен приступ нуди свима тренутна сазнања о многобројним темама. Проактиван приступ се остварује кроз постављање Вики штанда на одређеним дешавањима или прометним локацијама на којима пружимо посетиоцима разне информације у вези са Вики пројектима и разним локалним ВМРС пројектима. Поред Филмстрита, Вики ћошак био је део Ноћи истраживача у научном камиону. У шест градова Србије (Београд, Крагујевац, Ниш, Пирот, Ваљево (Петница), Пожаревац) посетиоци су могли да чују нешто више о Викимедији Србије, о Википедији, али и да уређују Вики пројекте или Језичку лабораторију.

Сарадња са Волонтерским сервисом Србије

Почетком 2015. године остварена је сарадња са Волонтерским сервисом Србије. На званичној страници Младих истраживача Србије (чији је сектор Волонтерски сервис) објављен је позив за волонтирање. Преко 50 волонтера је било заинтересовано да учествује на Вики пројектима. Волонтери су ангажовани на Образовном програму, организацији локалне конференције, али и на другим активностима (уређивачким маратонима, радионицама). За нове чланове и заинтересоване организовани су редовни састанци Вики четвртком.

Прослава 10 година Викимедије Србије

Викимедија Србије је 2. децембра 2015. у Стартит центру прославила 10 успешних година ширења слободног знања. Више од 70 званица – уредника Википедије, волонтера, партнера, сарадника, вођа пројеката, представника медија и других гостију окупило се да пружи подршку промоцији стварања, прикупљања и умножавања слободног садржаја у овом делу региона. На конференцији за штампу публици су се обратили оснивачи Викимедије Србије Милош Ранчић, Драган Сатарић, Горан Обрадовић, председник Филип Маљковић и чланови Управног одбора Јелена Продановић и Ђорђе Стакић. У делу програма приказана је и врло симпатична анкета са ученицима нижих разреда основне школе који су одговарали на питање да ли знају за Википедију. Анкету је снимила и монтирала дугогодишња уредница Википедије Добрислава Ружић. Специјално изненађење била је видео порука оснивача Википедије Џимија Вејлса, који се захвалио Викимедији Србије на посвећености мисији покрета, нарочито када је у питању јачање и ширење заједнице.

Контакт

Микрогрантови

Кроз програм додељивања микрогрантова Викимедија Србије жели да подстакне појединце и/или организације да осмисле нове идеје и да их имплементирају. Неки пројекти не захтевају много средстава а уз добру вољу волонтера могу имати велике резултате. Неретко се дешава да исти прерасту у годишње пројекте са већим обимом активности и учешћем више волонтера. Едукација јавности, децентрализација, анимирање и повећање учешћа заједнице и људи који до сада нису учествовали у Викимедијиним активностима само су неки од циљева овог програма.

Микрогрантови су се показали као успешни у погледу повећања интересовања појединаца и организација да реализују подухвате који касније прерастају у пројекте већег обима. На овај начин се повећава учешће волонтера, квантитет и квалитет слободног материјала на Вики пројектима. Активно се ради на децентрализацији и на ширењу активности у другим градовима Србије, па су повећање видљивости и едукација јавности још неки од циљева који се остварују овим грантовима.

Образац за предлоге пројеката можете преузети на овом линку и попуњеног га послати на grants@vikimedija.org. Уколико вам је потребна консултација приликом попуњавања обрасца, пишите нам. Образац се не попуњава онлајн већ се преузима и попуњен шаље на наведену адресу.

Временски оквир реализације:

19.01.2017 - Слање позива за прикупљање предлога пројеката.
19.02.2017 - Завршетак пријава и почетак селекције.
03.03. 2017 - Први круг селекције.
15.03.2017 - Коначна одлука о пројектима који ће бити финансирани.
15.03 – 20.03.2017 - Почетак реализације пројеката.
30. 11. 2017 - Завршетак реализације пројеката и почетак писања завршних извештаја.
30. 12. 2017 - Крајњи рок за достављање завршних извештаја.

У оквиру конкурса за доделу микрогрантова у 2017. години изабрани су следећи пројекти: Југоисток кроз објектив, Промоција заштићених добара јужне и источне Србије, Слике и речи Смедеревске Паланке, Јестиве ил' не, упознајмо их све, Дивљи Вики паркови 2 и Вики воли панонске слатине.

Пројекти одобрени у 2017. години

Југоисток кроз објектив

Идеја пројекта је анимирање већег броја појединаца и институција кроз активности у склопу пројекта и њихово укључивање у ради Викимедије Србије. У циљеве пројекта спада и масовно прикупљање фотографија под слободном лиценцом, што доприноси увећању садржаја, као и допуну садржаја постојећих пројеката као што је Вики воли Земљу. Поред тога се планира и увећање броја чланака на српском језику, као и број ГЛАМ институција са којима ће бити остварена сарадња. Главне активности на пројекту су фото-туре, уређивачки маратони, изложбе и промоција идеје слободног знања.

Категорија на Остави у којој можете видети резултате пројекта налази се овде.

Промоција заштићених добара јужне и источне Србије

Идеја пројекта је садржана у самом називу. У оквиру планираних активности прикупљаће се фото и текстуални садржаји о кањонима, слободним литицама и клисурама. Клисуре реке Јерме, Јелашниче и Сићевачке клисуре су препознате као место од посебног значаја за заштиту и очување. Поред фотографисања ових места, биће објављени и илустровани текстови о општим и специфичним одликама ових места. Активности се, пре свега, односе на теренске обиласке и фотографисање биљног, животињског света али такође и специфичности оваквих пејзажа.

Слике и речи Смедеревске Паланке

Пројекат ће допринети повећању слободног садржаја и информација о значајним људима, местима и објектима из Смедеревске Паланке, пошто не постоји довољно добра покривеност поменутих тема на Википедији. Током реализације пројекта спровешће се теренски обиласци током којих ће се фотографисати села, цркве, флора и фауна и културно-историјска добра у општини Смедеревска Паланка. Поред теренских излазака, волонтери ће писати чланке на Википедији о поменутим местима.

Јестиве ил' не, упознајмо их све

Пројекат представље скуп активности који ће бити реализован у циљу прикупљања што више материјала о гљивама. Под овим материјалима се подразумевају фото и текстуални материјали који ће бити постављени на Википедију и Викимедијину оставу. Ово је нарочито значајно јер је тема недовољно покривена на Вики пројектима. Сви чланци ће бити илустровани прикупљеним материјалом.

Дивљи Вики паркови 2

Дивљи Вики паркови су наставак пројекта из 2016. године. Овог пута волонтера ће приказати фауну инсеката, дрвенасте представнике биљака које изграђују ове делове природе и обогатиће знање о парковским птицама. Сав прикупљен материјал биће постављен на Викимедијину оставу и Википедију. Имајући у виду да је екипа волонтера из Ниша, истовремено ће радити на едукацији суграђана кроз уређивачке маратоне и изложбе фотографија. Главне активности на пројекту су теренски обиласци, фотографисање, уређивачки маратони и изложбе.

Вики воли панонске слатине

Слатинска станишта (слатине) у Војводини обухватају различите станишне типове, а одликује их присуство биљака прилагођених животу на заслањеном земљишту. Имајући у виду да је ова тема непокривена на Википедији, волонтери ће радити на повећању слободног садржаја о многим заштићеним врстама биљака и животиња, међу којима и неколико панонских ендема. Кроз теренске обиласке ће се прикупити фото материјал који ће касније служити за илустрацију чланака на Википедији. Кроз едукативни и занимљив садржај, пројекат има за циљ информисање и подизање свести код људи о важности очувања слатинских станишта и биљних и животињских врста које их настањују.

Досадашњи грантови

Назив пројекта	Вођа пројекта	Резултати	Година реализације
Дивљи Вики паркови	Марко Николић	414 фотографија и 16 написаних и допуњених чланака	2016.
Лингвопедија	Друштво младих лингвоста	35 написаних и допуњених чланака	2016.
Културно наслеђе Мачве и Поцерине	Дарко Гајић	5647 фотографија и преко 100 илустрованих и написаних чланака	2016.
Једна слика, хиљаду речи - Пут око Пирота	Иван Меденица	502 фотографије	2016.
Рашка у долини векова	Оља Симовић	2543 фотографије	2016.
Нови талас	Вук Јеремић	Слободан документарни филм Нови талас у СФРЈ као друштвени покрет	2015.
Кургани Србије	Јожеф Дожаи	300 фотографија	2015.
Вики биодиверзитет	Владимир Јовановић	559 фотографија	2015.
Да би будућност знала ко смо, пођимо слободним знањем кроз прошлост	Омладински клуб Анчики	54 чланка и 106 фотографија	2015.
Ширење капацитета Викимедије Србије у Краљеву	Бојана Миновић	4 радионице уређивања Википедије	2014.
Архитектура за комшије	Тачка комуникације	114 фотографија	2014.
Вики биодиверзитет	Владимир Јовановић	1013 фотографија	2014.
Стари занати	Мила Милосављевић	317 фотографија	2014.
Око соколово	Дијагностички спортски центар Шабац	72 видео и фото записа	2014.
Биодиверзитет Дрине	Liquid Art	48 видео и фото фајлова	2014.

Успешне приче

Вики биодивезитет

Пројекат Вики биодиверзитет се реализовао током 2014. и 2015. а за основни циљ имао је геореференцирано фотографисање флоре и фауне јужне и југоисточне Србије, предела са изразито великим биодиверзитетом, и постављање фотографија на Оставу. Додатни циљеви су и фотографисање самих екосистема, али и насеља, рељефа и природних и културних добара. Од 2014. године до данас постављено је преко 1500 фотографија на Викимедијину оставу а скоро 200 фотографија се користи за илустровање Википедијиних чланака.

Споменик природе „Долина потока Бигар", у близини села Стањевац
Vaccinium vitis-idaea на вриштинама са Bruckenthalia spiculifolia на Бесној кобили
Шумски шкорпион Euscorpius carpathicus из околине Ваљева
Долина Лисинске реке

Да би будућност знала ко смо, пођимо слободним знањем кроз прошлост

Омладински клуб Анчики је у 2015. години реалиозовао пројекат „Да би будућност знала ко смо пођи слободним знањем кроз прошлост“. Овај подухват је имао за циљ прикупљање, ажурирање и објављивање новог садржаја о културном наслеђу заборављених споменика културе Јабланичког округа.

Иако технологија, а посебно интернет у последњој деценији улази у све поре друштва, полако обликује нашу свест, наш живот, и наше потребе, ипак у многим областима није довољно или употребљена, или није препозната, или није обрађена. Свакодневно пролазимо поред многих споменика културе за које многи од нас не знају шта представљају. Посебно је занимљиво, да многи становници Србије, цео живот проведу поред њих, а да не знају њихову симболику и значење. Подаци о њима постоје у неким књигама које нису свима доступне. На интернету за многе од њих, не могу се наћи подаци и слике. Анчикијевци су одлучили да уз помоћ Википедије и Викимедијине оставе то промене.

Пројекат „Да би будућност знала ко смо, пођимо слободним знањем кроз прошлост“ се односио првенствено на истраживању заборављених споменика културе, налажењу података, фотографисању, и слободном писању чланака на Википедији, како би били доступни сваком на слободно коришћење. Пројекат је обухватао разне активности међу којима су биле прикупљање података о споменицима културе у Јабаничком округу, обука уређивања на Википедији, постављање укупно 54 чланка и 106 фотографија на Википедији и Викимедијиној остави. Фотографије су прикупљали чланови омладинског клуба а исте су биле представљене на изложби организованој у просторијама клуба. Објављен је и водич кроз споменике културе у Јабланичком округу.

У 2016. години учесници на пројекту реализовани су нов пројекат под називом Вики Југ. Активности су поред писања чланака и прикупљања фотографија проширене на организацију Вики кампа на Власини.

Културно наслеђе Мачве и Поцерине

Пројекат Културно наслеђе Мачве и Поцерине поднео је дугогодишњи Википедијанац и активан члан заједнице. Идеја је била да се фотографише културно, историјско и верско наслеђе Мачве и Поцерине, као и верски објекти Епархије шабачке. Пројекат је трајао од јуна до новембра 2016. Реализацијом пројекта написане су нове и попуњене већ постојећи странице и спискови: