Музеј науке и технике поделио знање и открио заборављене приче

У Музеју науке и технике спроведен је двомесечни програм стажирања уреднице Википедије. Верзија на српском језику ове енциклопедије обогаћена је за 20 чланака, док је глобална ризница слободних датотека – Викимедијина остава увећана за више од 500 изузетних фотографија.

Да ли сте знали да је прво на свету пнеуматски напајано помагало за ходање (ходајући активни егзоскелет) направљен у Институту Михајло Пупин у Београду још 1969. године? Или да је Гојко Варда, као једини представник из Србије на конкурсу Института за интернационално образовање из Њујорка добио Фордову стипендију за дизајн 1963. године? Као и да је др Стеван Милосављевић био први држављанин Србије који је постао доктор медицине и био први Србин начелник здравствене службе? Нисмо знали ни ми. Али је уредница Википедије Теодора Лукић све ово, као и друге приче, открила за Википедију, радећи два месеца на програму стажирања у установи културе Музеј науке и технике у Београду.

Овај музеј се придружио ГЛАМ програму још прошле године, током реализације пројекта стажирања у Музеју Југославије. Тада је Музеј науке и технике ослободио око 50 фотографија фабрика и индустријских комплекса из периода СФРЈ, које су биле део изложбе „Чувари времена: заборављено индустријско наслеђе“, а приредили су је Рифат Куленовић, директор Музеја науке и технике, и Ада Влајић, кустосткиња овог музеја. Убрзо смо са господином Куленовићем започели договоре о имплементацији стажирања и у овој установи, а почетком јануара су се створили услови да реализујемо овај програм. Тако је наша волонтерка Теодора провела два месеца у Музеју науке и технике, предано преносећи из постојеће музејске литературе историју науке и технике на највећу јужнословенску Википедију – Википедију на српском језику. С друге стране, ова установа је ослободила око 500 изузетних фотографија експоната, важних личности, догађаја, грађевина…

Ортотичка рука
Активни егзоскелет
Београдска шака
Венац са Боке
Склопива камера
Аналогни рачунар, 1960.

Рифат Куленовић, директор Музеја науке и технике, и Слободанка Шибалић, кустоскиња овог музеја, кажу да је овој установи мотив за укључивање у програм стажирања био да омогући слободан приступ једном делу знања и документације које су кустоси прикупили током тридесет година постојања Музеја науке и технике.

– Википедија је добила велики број фотографија и референци на основу којих су написани чланци о различитим појавама, предметима и људима који су значајни за проучавање историје науке и технологије код нас и у свету. За неке од њих су везане интересантне приче – кажу Слободанка и Рифат, а потврђује и наша стажисткиња Теодора.

– Осим фотографија експоната који се могу видети приликом посете музеју, ту су и фотографије скривене од јавности које су ретке, а до којих су искусни кустоси долазили на различите начине. Дивне су приче које сам свакодневно слушала, о томе како су поједине фотографије сасвим случајно проналазили приликом обиласка манастира, па чак и старих пијаца. Још занимљивије су приче које прате поједине експонате, верујте, од тога застаје дах, а управо то сам успела да пренесем и широј маси. Изложба која је посвећена раду, као и утицају Гојка Варде, током мог стажирања била је у јеку, а помоћу литературе кустоса Музеја сам успела да у право време напишем најпрецизније информације, па чак и приче којих се Варда радо сећа – каже Теодора.

ИНСА сат
Лампа Севојно
Макета сата
Дечји намештај
Полуфотеља
Гојко Варда

Надлежни у музеју сматрају да су најзначајнији написани чланци током бораквка стажисткиње управо они чланци који се тичу предмета, научника и инжењера који до сада нису имали своје странице на Википедији, а посебно ако теме тих чланака сведоче о значају ван граница Србије.

– У збиркама музеја налази се веома значајна и вредна грађа. Богат архивски материјал имају скоро све збирке, а посебно Одељење архитектуре, Српске медицине и Речног бродарства. Такође, релативно мала али изузетно богата збирка Роботике, у оквиру које се чувају предмети и архивски материјал “Београдске школе роботике” Института Михајло Пупин из Београда, први пут је представљена на Википедији. Први пут су своје место на Википедији нашли и “звездасти” авионски мотори – производ Индустрије мотора Раковица који се налази у фонду Музеја. У збиркама Музеја налазе се такође многи вредни предмети који сведоче о степену технолошког и културног развоја Србије и региона, а неретко и Европе у одређеним историјским тренуцима – кажу Слободанка и Рифат.

Кухињска вага, 1900. година
УВ лампа
Писаћа машина са ћириличним словима
Прва операција срца у Србији, др Јован Мијушковић
Др Матија Амброжић
Професор Миомир Вукобратовић

И сама стажисткиња издваја неке од чланака које је написала на које је посебно поносна.
– На мене је највећи утисак оставило сазнање да је тим наших механичара и физичара први у свету направио протетичке справе и уређаје. То је сигурно нешто што је мање познато, а уз квалитетан материјал сам била у могућности да на ту и сличне теме напишем неколико чланака. Осим тога, једна од најпознатијих пивара, Вајфертова пивара, коначно je добила своје место на Википедији. Да не заборавим, посебно сам поносна на чланак о дизајнеру Гојку Варди, изврсном професионалцу кога сам имала прилику да слушам, па чак и упознам – закључује Теодора.

Сјајне фотографије и одлични чланци произашли из овог програма чине културно, историјско и индустријско наслеђе доступним сада целом свету, преко најпосећенијег сајта данашњице, што и Рифат Куленовић и Слободанка Шибалић закључују.

– Програм је за сваку препоруку јер омогућава дељење различитих културних садржаја преко једне популарне платформе којом се служи велики број људи па тако омогућава ширење акумулираног знања како у музејима, тако и у сродним установама које су део ГЛАМ програма. Верујемо да ће се захваљујући учешћу Музеја у овом програму повећати и сама видљивост Музеја науке и технике на интернету – кажу у Музеју.

Викимедија Србије се захваљује Музеју науке и технике на гостопримству и подељеном знању са свим корисницима Википедије, чиме је подржана мисија целог Викимедијиног покрета – слободно знање за све на планети.

Све фотографије које је у досадашњој сарадњи ослободио Музеј науке и технике можете погледати на Викимедијиној остави.

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије.
Фотографије: Rifat Kulenovic, general manager of Museum of Science and Technology and Ivana Guslarevic, GLAM coordinator of Wikimedia Serbia 02, ауторка Теодора Лукић, CC BY-SA 4.0; Ortotička ruka, 1982. godina, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Aktivni egzoskelet 01, 1974. godina, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Beogradska šaka 01, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Venac sa Boke, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Folding camera Unicum, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Analogni računar EAI 1960. godina, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Sat, industrija satova INSA Zemun 02, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Lampa SEVOJNO 01, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Maketa sata, industrija satova INSA Zemun, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Dečiji nameštaj, 1964, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Metalna polufotelja sa platnom, 1960. godina, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Gojko Varda 01, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Kuhinjska vaga, oko 1900. godine, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; UV lampa, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Adler typewriter with double, Cyrillic-Latinic keyboard 01, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Prva operacija srca u Srbiji, dr Jovan Mijušković sa pacijentom, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Dr Matija Ambrožić, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Professor Miomir Vukobratović, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Teodora Lukić u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu 02, ауторка Ивана Маџаревић, CC BY-SA 4.0.