ГЛАМ

Извор: Викимедија
Иди на навигацију Иди на претрагу
Alt text
Alt text
Alt text
Alt text
Alt text
Alt text
Alt text
Alt text
Alt text

GLAM-banner





ГЛАМ пројекат (Galleries, Libraries, Archives и Museums) намењен је институцијама културе попут галерија, библиотека, архива и музеја. Циљ пројекта је да се развије двосмерна сарадња у креирању и унапређењу доступности ризнице културног и историјског наслеђа наше зeмље на интернету. Пројекат укључује и друге институције као што су позоришта, зоолошки вртови, ботаничке баште, јавни емитери, новински архиви, односно све културне установе које желе да учествују у стварању отвореног и слободног садржаја.

Википедија има милион прегледа страница дневно, скоро 300 верзија на различитим језицима и више од 40 милиона чланака. Њен садржај ствара и уређује десетине хиљаде посвећених волонтера широм света. Свако, од академског научника до аматера или студената користи Википедију да пронађе информације и изворе. До 2015. постала је пројекат који користи милијарду људи.

ГЛАМ­Вики помаже институцијама културе да поделе своје ресурсе са светом кроз високо­утицајну сарадњу, уз уреднике Википедије са великим искуством. То је јединствена прилика чуварима кулурног блага да представе своје колекције новој публици.

  • Викимедијинe порталe посећује око 500 милиона људи месечно
  • Сваког сата се направи скоро 15 хиљада измена на Википедији
  • Сваког сата напише се 7000 нових чланака
  • Више од 50 милиона слободних датотека се налази на Викимедијиној остави
  • Википедија на српском језику има више од 614 хиљадa чланака
  • Апликација Википедија0 омогућава претрагу Википедије на мобилном телефону без тарифирања
  • На стотине институција културе широм света придружило се ГЛАМ програму
  • Више од милион и по фајлова на Викимедијиној остави донација је институција културе

ГЛАМ институције поседују богате ризнице садржаја који, у сарадњи са Викимедијом, директно доприносе ширењу слободног знања и представљању културно-историјског наслеђа на вики пројектима. Остваривање двосмерне сарадње са овим установама омогућава квалитетне изворе за грађу и илустровање чланака на Википедији, али и слободне материјале које приказују колекције које су углавном дубоко потхрањене у архивима и не допиру довољно до очију јавности.

Неретко ове институције немају довољно финансијских средстава, али и људских ресурса за процес дигитализације, тако да сарадња са Викимедијом може да олакша овај процес од националног значаја. Улога Викимедије је и у едукацији о слободним лиценцама и ауторским правима, што је још увек непознаница за већину ГЛАМ институција.

Циљеви

  • Успостављање стабилне и дугорочне сарадње са институцијама културе
  • Увећање садржаја вики пројеката материјалима који представљају културно-историјско наслеђе
  • Дигитализација и ослобађање материјала
  • Промоција слободног знања и Creative Commons лиценци
  • Подизање свести о ГЛАМ програму

Од 2017. године ГЛАМ програм има снажну подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.


Погледајте ГЛАМ брошуру

GLAM brošura.pdf


Контакт


Зашто је ГЛАМ сарадња двосмерна?

Википедијина заједница жели да помогне институцијама да побољшају чланке на интернету о својим колекцијама, али и да делове таквих колекција прикаже свету. На овај начин, највећа светска енциклопедија добија квалитетне и веродостојне чланке, док читаоци широм света имају прилику да се упознају са историјатом, активностима и збиркама установе културе од великог значаја.

С друге стране, ГЛАМ партнери пружају темељ за наше проверљиве информације. Оригиналне књиге и рукописи дају нам референце и цитате који су нам потребни. Институције културе омогућавају квалитне изворе за грађу чланака. Викимедијина остава постаје богатија за материјале и слободне садржаје. Материјали на Викимедијиној остави и на Википедији на српском језику увек садрже информације о локацији оригиналног материјала, тако да институција и у овом случају добија на већој видљивости.

Зашто бих ја доприносио Википедији/Викимедији?
  • Као и вашој институцији наш циљ је да сачувамо наслеђе и историју.
  • Викимедија је добро тестирана платформа за дигитализацију са установљеном најбољом праксом и огромном онлајн публиком
  • Иновативно партнерство са Викимедијом може прерасти у публицитет за вашу институцију
  • Ми смо колеге по непрофитном раду
МОДЕЛИ САРАДЊЕ


АКТУЕЛНИ ПРОЈЕКТИ

Вики воли ГЛАМере

Свеобухватни програм сарадње са институцијама културе биће у фокусу активности и 2018. године. За предстојећу годину у плану је да се, на првом месту, настави започета сарадња са културним институцијама које су се показале као заинтересовани и поуздани партнери, али и да се сарадња прошири на друге моделе кооперације. Поред стандардних ГЛАМ-ера (архиви, музеји, галерије, библиотеке), у плану је да се заинтересују за сарадњу и друге сличне институције, попут новинских архива, спортских друштава, манифестација са дугом традицијом... Неки од могућих модела сарадње су организовање уређивачких маратона, програма стажирања, дигитализација видео, аудио и фото садржаја и постављање тог садржаја на Вики пројекте ради очувања културног богатства које поседују поменуте иституције.


Википедијанац стажиста

Википедијанац стажиста у Музеју Војводине
Програм стажирања подразумева ангажовање Википедијанца стажисте у некој од ГЛАМ институција како би та особа радила на успостављању различитих облика сарадње, дигитализацији одређених дела, ослобађање истих и едукацији запослених о Википедији и Викимедији Србије.

Википедијанац стажиста:

  • Посредује између Викимедије Србије и ГЛАМ институције
  • Промовише идеју Викимедије међу запосленима ГЛАМ институције
  • Ради са запосленима и помаже им у бољем разумевању Викимедијиних пројеката
  • Организује и држи радионице уређивања Википедије и других вики пројеката
  • Ради на увећању садржаја Википедије на српском језику, на основу литературе доступне у установи
  • Одржава везе између организације и установе и даје предлоге за нове моделе сарадње или јачање старих
  • Обавља дигитализацију
  • Поставља дигитализован материјал на Викимедијину оставу, Викизворник и сл.

Овим програмом се оснажују везе са изабраном институцијом културе, реализује процес дигитализације архивског материјала, генерише садржај на Википедији, Викимедијиној остави и Викиизворнику, преноси идеја дељења и ширења слободног знања, едукују запослени у ГЛАМ институцијама о слободним лиценцама и заштити ауторских права, али и мотивишу изабрани стажисти/уредници Википедије и волонтери ВМРС да доприносе вики пројектима и тако се осете јаче повезаним са заједницом и организацијом.


Уређивачки маратони и фото-туре

Уређивачки маратони су окупљања волонтера који у току једног (или више) дана уређују чланке на Википедији на одређену тему. Институције културе у овом случају помажу обезбеђивањем литературе као и фото материјала за писање и илустровање чланака. Овакав облик сарадње је врло погодан за представнике институција јер поред проширења чланака на одређену тему, могу и сами проћи обуку уређивања Википедије и у будућности сасвим самостално доприносити овој слободној енциклопедији.

Фото-туре подразумевају организоване посете волонтера Викимедије Србије музејима, галеријама и другим институцијама, као и панорамска разгледања, приликом којих се фотографишу објекти, колекције и експонати од енциклопедијске вредности, а фотографије постављају на Викимедијину оставу и илуструју чланци на Википедији.

Вики библиотекар

Овим пројектом Викимедија Србије жели да заинтересује библиотекаре да постану успешни уредници Википедије, да омогући проширивање мреже библиотека и других културних установа и њихово упознавање са активностима Викимедије Србије, као и постављање што богатијег, квалитетнијег и информативнијег садржаја на Википедију. Пројекат се реализује пету годину за редом у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић”.
Вођа пројекта: Александра Поповић, начелница Сектора за научне информације и развој Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”.

Дигитализација колекција Народног музеја у Зрењанину

У богатим збиркама Народног музеја у Зрењанину постоји преко 34.404 музејских предмета које треба пребацити из аналогне грађе у дигитални облик како би се добио детаљан опис предмета и фотографије у високој резолуцији. Многи вредни експонати који се чувају у Музеју су прилично оштећени и постају неупотребљиви за даље коришћење, како запосленим у музеју, тако и осталим корисницима. Зато ће се започети дигитализација фондова свих збирки, како би се створила мултимедијална база података, са детаљним подацима о предмету, и тако спречила даља оштећења музеалија при употреби, њихова заштита и доступност музејских збирки свим корисницима.

Пројекат је у првој години реализације обухватио дигитализацију и ослобађање близу 100 фотографија из збирке фотографија Етнолошког одељења Народног музеја Зрењанин, настале до 1927. године, 20-так фотографија и исто толико разгледница из колекције Примењена графика и фотографија Збирке Примењене уметности, као и 11 каталога насталих пре 2000. године, који нису доступни у дигиталном облику, а чији је издавач Народни музеј Зрењанин. Музеј је ослободио и шест каталога насталих после 2010. године. Резултат је доступност културно-историјског наслеђа музејским професионалцима, истраживачима, као и заинтересованим појединцима, преко сајта музеја и преко Викимедије. У другој години реализације из Збирке фотографија Етнолошког одељења биће скенирано и ослобођено 20 стаклених плоча и око 40 портретних фотографија насталих крајем 19. века из збирки Етнолошког одељења. Из Збирке Примењене уметности НМЗ биће скенирано и ослобођено 15 предмета из области фотографије и примењене графике. У питању су фотографије, разгледнице, меморандуми и фото-албуми тематски повезани са градом Зрењанином и његовом околином. Збирке фотографија и докумената Одељења новије историје НМЗ садрже и материјал из времена пре 1927. године, и у овом пројекту планирано је скенирање и ослобађање преко 30 фотографија које се односе на Први светски рат (појединачне и групне фотографије добровољаца-учесника рата), преко 20 других фотографија из Збирке фотографија, као и разна добровољачка уверења, пасоши, дневници, писма, записи о интернацији и др. из Збирке докумената. Из Фототеке Народног музеја биће скенирано 50 стаклених плоча које су настале до 1927. године и представљају портрете, групне фотографије итд. Такође из Нумизматичке збирке биће скенирано 150 новчића (аверс и реверс) насталих од антике до средњег века.
Носилац пројекта: Народни музеј Зрењанин.

Наслеђе југоистока

Идеја пројекта је успостављање сарадње са институцијама културе и осталим институцијама од значаја које се налазе на територији југоисточне Србије, као и дигитализација и ослобађање садржаја културно-историјског наслеђа које се налази у њиховом поседу. У плану су и два уређивачка маратона који ће бити реализовани у некој од ГЛАМ институција, као и организовање фото-сафарија који би био реализован на локалитету Медијана. Циљ самог пројекта је остваривање двосмерне сарадње са већим бројем ГЛАМ институција и ослобађање већег броја фотографија колекција и осталих поставки које те институције поседују.
Вођа пројекта: Ђорђе Марковић.


УСПЕШНЕ ПРИЧЕ


АРХИВА